Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - finalni deo

Tornado pandemije se još uvek nadvija nad celom zemaljskom kuglom. A konačno u jednom broju zemalja severne polulopte pokazuje znake slabljenja.
S druge strane, izgleda da u nekim drugim zemljama jušne hemisfere tek pokazuje svu svoju surovost odnoseći ljudske živote.

Istovremeno zemaljska kugla, odnosno onaj njen neljudski, prirodni deo, prirodna okolina, biljke i životinje, pokazuje jako dobre tendencije oporavka od nas ljudi.

U ovom dvomesečnom periodu ono što je naše iskustvo sa ovim virusom je da je mnogo toga zavisilo od mera zdravstvenog sistema, države, struke pa i ponašanja samih građana.
Na našu sreću, kod nas se, na opšte zadovoljstvo sve privodi kraju i sada je osnovno pitanje da li čemo moći da održimo ovaj tempo opadanja pandemije i smanjenja broja umrlih.

Sada, postavljamo pitanje šta i kako dalje.
Verovatno će mnogo toga i dalje zavisiti i od toga kako ćemo se mi i dalje ponašati: prema prirodi, prema virusu, prema drugim ljudima, prema poslovima koje radimo, prema osobama koje volimo, sa kojima se družimo i sa kojima živimo.
Valjda smo naučili neku od lekcija protekla dva meseca.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - treći deo

Prošlo je oko tri meseca od prve pojave Corona virusa, kasnije zvanično nazvanog Covid 19.

Za ova tri meseca pandemija se proširila gotovo na sve zemlje, obolelo je preko dva miliona stanovnika planete, aktivno je preko 1.394 hiljada slučajeva od kojih je 51.571 u teškom stanju i pitanje je koliko će od njih uspeti da preživi.
U odnosu na jedan milion stanovnika obolelih, virus prosečno u ovom trenutku nepovratno uzme  16,4 života. Do sada je izgubljeno više od 127 hiljada života.

Zdravstveni sistemi i države se na različite načina bore sa ovom bolešću. Neke uspešnije a neke manje uspešno:
- neke zemlje strategijom zatvaranja, restrikcijama i ukidanjem kontakata,
- neke apelovanjem na ponašanje ljudi koji to poštuju a neki i ne poštuju,
- u nekim zemljama se zagovara totalna sloboda i smatra da je strategija krda bolja za imunitet i ekonomiju.

Pokušavam da razumem i malo sistematizujem podatke koji su javno dostupni. U tu svrhu sam odabrao 21 zemlju. Prema kriterijumima:
1. Susedne zemlje koje okružuju Srbiju i
2. Jedan broj zemalja sa najkarakterističnijim parametrima koji možda mogu pomoći razumevanju pekih aspekata ove pandemije (bogate zemlje, razvijeni zdravstveni sistemi, ljudski resursi, teritorija, adekvatnosto odgovora itd).
U podatke sam uključio i GHCI - Global Health Index Score (https://www.ghsindex.org/) i EHCI - Euro Health Consumer Index (https://healthpowerhouse.com/) koji su na neki način dali ocene zdravstvenih sistema. Takođe su u obzir uzeta i najnovija razmatranja: Variation in government
responses to COVID-19 koja su objavljena na (https://www.bsg.ox.ac.uk/research/publications/variation-government-responses-covid-19).

Podaci govore dovoljno, samo ih treba analizirati i razumeti.

Dakle prema podacima iz različitih izvora se da videti da je na jedan milion stanovnika najviše ljudi (od 71 do 380) umiralo u prvoj grupi zemljama Evrope i sveta koje su do skora bile nosioci glavnih trendova u privredi, znanju, zdravstvenoj zaštiti (SAD, Švajcarska, Holandija, Velika Britanija, Italija, Španija). Ovo su zemlje koje prema GHCI zauzimaju jedno od prvih 15 mesta izuzevi italije koja je na 31 mestu prema GHCI. Ove zemlje su i prema EHCI u vrhu liste, a prema Oxfordskom istraživanju odgovora države na Corona virus ovo su države sa nešto slabijim odgovorom (od SAD 76,19 do Italije i Španije sa odgovorom od 95,24 indeksna poena).

Drugu grupu zemalja čine one u kojima je na jedan milion stanovnika izgubilo život od 10 do 50 stanovnika (Mađarska, Bosna i herceovina, Izrael, Rumunija, Makedonia, Nemačka, Austrija...). GHCI ovih zemalja je niži, kao i EHCI, izuzev Nemačke i Austrije koje imaju nešto više indekse.

U treću grupu zemalja su se našle zemlje koje imaju do deset umrlih na jedan milion stanovnika do 14.4.2020. /Rusija, Japan, Kina, Južna Koreja, Crna Gora, Bugarska, Hrvatska, Srbija. Ovo su zemlje sa nižim GHCI i EHCI indeksima (izuzev Južne Koreje i Japana).

Takođe je karakteristično da je prema ocenama pomenutog Oxfordskog istraživanja: u Srbiji, Izraelu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini primenjen najstrožiji odgovor države na Covid 19.

Do sada je situacija ovakva a kakva će nadalje biti, zavisi i od znanja i od preduzetih mera.

Pored borbe sa nedovoljno poznatom bolešću njenim hirovima i nepoznanicama, zdravstveni radnici i države se bore i sa:
- pretećom ekonomskom krizom ali i sa
- širenjem neznanja, neistina i poluistina.

Koje su mere najadekvatnije vreme će pokazati, jer istina nije unapred data, ona se osvaja. Mnogi će grešiti ali će raditi, mnogi će uvek biti u pravu ne radeći ništa, mnogima će se aplaudirati, neki će biti pljuvani. Uvek je tako.
Ali oni koji se bore, koji preduzimaju mere, oni su ti koji rešavaju probleme, pronalaze izlaze, oni imaju i pravo i na greške.
A oni koji sede u prikrajku i koji su najpametniji ne čineći ništa a svaka mera njima je neadekvatna, na njih ne treba obraćati pažnju oni su uvek postojali i postojaće, ali se svet ne meri prema njima.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - drugi deo.

Za ovih desetak dana koliko je proteklo od mog prethodnog pregleda podataka o Covidu-19 na malom uzorku, iako se dogadjaji još nisu dovoljno iskristalisali u vezi postojeće pandemije i da je još uvek rano za neke ozbiljnije analize izneo bih neka od mojih skromnih zapažanja.

Bez pretenzija da u svemu budem u pravu, to mi uostalom i nije ni pretenzija, možda se mogu na osnovu dosadašnjih podataka baciti pogledi na ovu situaciju u svetu sa nekoliko aspekata koji bodu oči.

Očigledno je: 

- Da su zdravstveni sistemi u gotovo većini zemalja, čak i u onima koje su ocenjene veoma visokim ocenama u analizi GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org) nedovoljno pripremljeni za ovako masovne pojave kao što su epidemije i da je bila neophodna određena intervencija države i međunarodna saradnja.

- Da su najslabije pripremljene oblasti zdravstva koje se tiču javnog zdravlja, preventive i primarne zdravstvene zaštite, a da su najbolje opremljene bolničke službe, te da je u značajnom broju zemalja komercijalni pristup zdravlju stanovništva gurnuo na marginu brigu o sopstvenom stanovništvu.

- Da je državna, neko bi rekao politička, akcija bila presudna kako će se reagovati tako da je u nekim zemljama to dovelo do toga da se preoštro, možda prerano, a negde preterano kasno reaguje pod izgovorom zaštite demokratskih prava te je presudnija bila odluka politike nad strukom.

- Da je sve ovo pokazalo, da svet ima budućnost i da neke nove inicijative usmerene na pošteniju međunarodnu saradnju a ne na konfrontaciju mogu ovu planetu sačuvati uprkos pohlepi malog broja najbogatijih čija je vrhovna mera profit.

Nije moje da ocenjujem te mere, nisam ja pozvan da to ocenjujem, nekad podaci sami za sebe govore. 

Mera istine je po meni samo broj sačuvanih života.

Sve drugo su izgovori i opravdanja, neko bi rekao politika, ja se od toga distanciram, ovde nije reč o politici, ovde nije reč o zaradi, ovde je reč o životima ljudi.

Dilema profit ili život nije iz moje priče, ja glasam za život.

Zato veliko, beskrajno hvala svima onima koji ostaju ljudi, koji se bore da sačuvaju svaki život.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19

Nacionalna zdravstvena sigurnost u osnovi je slaba širom sveta.

Nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije i svaka zemlja ima važne nedostatke koje treba rešiti je ključni zaključak koji je objavljen krajem 2019 u GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org).

Analiza GHS indeksa otkriva da nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije.
Kolektivno, međunarodna spremnost je slaba.
Mnoge zemlje ne pokazuju dokaze o kapacitetima zdravstvene sigurnosti i mogućnosti koje su potrebne za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na značajne epidemije zaraznih bolesti.

Prosečan ukupni rezultat GHS indeksa među svih 195 država iznosi 40,2 od mogućih 100 poena.
Među 60 zemalja sa visokim dohotkom, prosek GHS indeks je 51,9. Pored toga, 116 zemalja sa visokim i zemlje sa srednjim dohotkom ne dobijaju ocene više od 50.

Sve u svemu, GHS indeks je utvrdio:
- ozbiljne slabosti u sposobnosti država za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na vanredne situacije;
- ozbiljne razlike u zdravstvenim sistemima;
- ranjivosti na političke, socioekonomske i ekološke rizike koji mogu zbuniti pripravnost i odgovor na izbijanje; i
- nedostatak pridržavanja međunarodnih normi.

PREVENCIJA: Manje od 7% zemalja ima kao rezultat najviši nivo 8 za sposobnost sprečavanja pojave ili oslobađanje patogena.

DETEKCIJA I IZVEŠTAVANJE: Samo 19% zemalja dobijaju gornje ocene za otkrivanje i izveštavanje.

BRZI ODGOVOR: Manje od 5% posmatranih zemalja se nalaze u najvišem rangu zbog njihove sposobnosti da brzo reaguju i ublažuju širenje epidemije.

ZDRAVSTVENI SISTEM: Prosečan rezultat za zdravstveni sistem pokazatelji su 26,4 od 100, što ga čini najnižim rezultatom kategorija.

SAGLASNOST SA MEĐUNARODNIM NORMIMA: Manje od polovine zemalja je prijavilo mjere jačanja samopouzdanja pod biološkom Konvencija o oružju (BVC) u protekle tri godine, pokazatelj njihove sposobnosti da se pridržavaju važnih međunarodnih normi i obaveza vezane za biološke pretnje.

OKOLINA RIZIKA: Samo 23% zemalja ima ocjenu u gornjem nivou za pokazatelje koji se odnose na njihove političke sistem i efikasnost vlade.

Tekuća situacija sa Covid 19. upravo potvrđuje rezultate ove analize ali i neke demantuje i u prvi plan ističe vreme reagovanja odnosno kriterijum BRZI ODGOVOR koji se pokazao kao jedan od presudnih u ovim preliminarnim analizama.

Bez ambicija da dajem neke preterano teške i pouzdane zaključke usudiću se da primetim na osnovu dosadašnjih podataka da ukažem na neke tendencije.

Global score prema GHS predstavlja rang zemlje prema pomenutoj analizi. Podaci predstavljaju presek na dan 30.3.2020. sa https://www.worldometers.info/ a podaci o gustini naseljenosti preuzeta sa Vikipedije. 

Naime kratka preliminarna analiza podataka pokazuje da zdravstveni sistemi koji su ocenjeni visokim ocenama (SAD, UK, Nizozemska, Španija, Italija) i pored razvijenosti tih zemalja nisu na početku epidemije dale pravovremeno adekvatan odgovor na pandemiju i i time omogućili da se ona rapidno odražava na broj obolelih i umrlih u odnosu na broj stanovnika.

Čak bi se moglo govoriti da je u nekim zemljama bilo određenih kolebanju izmedju različitih doktrina koje treba primeniti.

Dok su drugi sistemi adekvatnije i rekao bih rigoroznije i na vreme odgovorili na pandemiju i time ublažili nagli rast obolelih i umrlih kao i ugrožavanje zdravstvenog sistema koji je zato imao vremena da se prilagodi i odgovori urgentnim zahtevima (Kina, Južna Koreja, Japan, Rusija). 

Ono što ne treba da nas zavara je da smo u nekim zemljama još uvek na početku događaja i da pandemija još nije pokazala svoj puni kapacitet i nije počela da jenjava, a još uvek ne znamo šta se može dogoditi ako se pojavi i drugi talas nakon navodnog završetka.

Svi još uvek strepimo dok se na pronadju adekvatni odgovori u vidu otpornosti organizma, lekova i vakcina.

Evidentno je dakle da su zdravstveni sistemi kao i spremnost država za reagovanje u masovnim nesrećama sada na proveri i da još toga mnogo treba da naučimo.

Zaštita pristupa podacima putem lozinke (passworda)

Za koriščenje e-maila, plaćanje računa, pristup mreži ili zaštićenim aplikacijama, da bi koristili bilo koju socijalnu mrežu uvek će vam trebati korisničko ime i password odnosno lozinka.

Problem korisničkog imena je svakako manje kritičan, mada se sa tim neće složiti veb developeri koji znaju da treba izbegavati korišćenje standardnih korisničkih imena a posebno da treba izbegavati naziv "Administrator" za pristup nalozima sa kojih se administrira razvoj veb stranice.

Razmotrimo detaljnije pitanje passworda odnosno lozinke.

Dužina i kompleksnost su dva osnovna zahteva koje treba ispuniti da bi se koristio iole siguran password, ali što je password duži i kompleksniji teže ga je zapamtiti.

Kada se tome doda zahtev da ne treba da bude sastavljen od reči koje su uobičajene i koje se mogu otkriti putem rečnika i da ne treba koristiti isti za više naloga, onda je jasno koliko je još teže osmisliti siguran password.

Pokušao sam da osmislim jedan pasword sastavljen od besmislenih 11 znakova i evo rezultata testiranja:

-          Kasperski - pasword of 11 znakova i brojeva potrebno je 10 godina - za prosečan kućni kompjuter. (https://password.kaspersky.com/)

-          My 1 login (https://www.my1login.com/resources/password-strength-test/) 66 vekova.

-          Grc  -  (https://www.grc.com/haystack.htm) - 1,83 godina. (sto triliona pogodaka u sekundi).

Kome verovati???

Pasword koji sam testirao ( ¢Æ²ⁿ√123#cA ) je sastavljen od 11 znakova proširenog ASCII, jednu varijantu sam pokušao i sa znakovima iz različitih jezika (Japanski, Kineski, Jevrejski)  i rezultati se nisu bitno razlikovali.

Predlažem vam da pogledate ovaj primer iz 2012 godine koji govori da se pasword od osam znakova ovom tehnologijom može razbiti za manje od 5,5 sati. To sigurno znači da i ovaj primer koji sam dao od 11 znakova relativno lako može da se razbije.

https://arstechnica.com/information-technology/2012/12/25-gpu-cluster-cracks-every-standard-windows-password-in-6-hours/

U novije vreme koriste se različite varijante zaštite i provere pristupa kao što su dvostepena zaštita (2FA) i provere pristupa ka o i pravila periodične promene lozinki i ono što je uvek najvažnije backup podataka ,  a insistira se i na dužina trajanja lozinke od 14 karaktera ne duže od 90 dana.

Verovatno ste se već sreli sa Captcha i reCaptcha v3 sistemom provere pristupa odnosno da ukucate pored pasworda i generisane znakove koje vidite na ekranu kao potvrdu da niste  robot, ili da odgovorite klikom na neke slike kao odgovor na pitanje šta vidite.

A verovatno ste se već sreli i sa softverom za generisanje lozinki kao i sa uređajima i softverom za čuvanje lozinki, na vama je da im verujete ili im ne verujete.

Takodje su za poslovnu primenu u upotrebi i drugi složeniji sistemi zaštite (PKI,OTP, kontekstualna zaštita), ukratko :

PKI – public key infrastructure (PKI je skup uloga, politika i procedura potrebnih za kreiranje, upravljanje, distribuciju, korišćenje, skladištenje i opoziv digitalnih certifikata i upravljanje šifrovanjem javnog ključa. Svrha PKI-ja je da olakša siguran elektronski prenos informacija za niz mrežnih aktivnosti kao što su e-trgovina, internet bankarstvo i poverljiva e-pošta. To je potrebno za aktivnosti u kojima su jednostavne lozinke neadekvatan metod provere autentičnosti i potreban je rigorozniji dokaz da bi se potvrdio identitet strana uključenih u komunikaciju i da bi se potvrdila informacija koja se prenosi

https://en.wikipedia.org/wiki/Public_key_infrastructure

https://blog.gemalto.com/security/2017/01/10/fundamentals-pki-authentication/

OTP – one-time password, poznat i kao jednokratni pin, je lozinka koja važi samo za jednu sesiju prijave ili transakciju, na kompjuterskom sistemu ili drugom digitalnom uređaju. OTP-ovi izbegavaju brojne nedostatke koji su povezani sa tradicionalnom (statičkom) autentifikacijom zasnovanom na lozinkama; brojne implementacije takođe obuhvataju autentifikaciju u dva faktora tako što obezbeđuju da jednokratna lozinka zahteva pristup nečemu što osoba ima (kao što je mali fob uređaj sa ključevima sa ugrađenim OTP kalkulatorom, ili pametna kartica ili određeni mobilni telefon), kao i kao nešto što osoba zna (kao što je PIN).

https://en.wikipedia.org/wiki/One-time_password

NoPassword (https://www2.nopassword.com/contextual-adaptive-authentication/#layer-12) i Kontekstualna zaštita (https://www.computerworld.com/article/3105866/forget-two-factor-authentication-here-comes-context-aware-authentication.html) su novi koncepti zaštite koji se zagovaraju u koji polako ulaze u primenu.

Kod kontekstualne zaštite, „Kontekstni engine analizira korisničke atribute za prijavljivanje na osnovu skupa podesivih parametara - uključujući geografsku lokaciju, IP adresu, doba dana i prepoznavanje uređaja - i generiše nivo garancije konteksta. Ako je sigurnosna politika zadovoljena, korisnicima se odobrava pristup. Ako sigurnosna politika nije zadovoljena, od korisnika se može tražiti da poveća sigurnost tako što će dati dodatni faktor autentifikacije.“ (https://safenet.gemalto.com/multi-factor-authentication/context-based-authentication/).

Da li će i to biti dovoljno ili se priča samo ponavlja a sa njom i problemi zaštite podataka.

Kako god, ali mislim da će i dalje će čovek biti u ključan za zaštitu podataka i pored već prisutnih noviteta u pogledu brže obrade, Big Data koncepta, Chain tehnologije i Mašinskog učenja i samo će on sa svojim znanjem i ponašanjem biti nosilac uspeha ili poraza pred nastupajućom 4IR (Četvrta industrijska revolucija).

Čovek je još uvek, a verovatno će još neko vreme biti nosilac i grešaka i propusta koji će i dalje biti najtanja karika u lancu zaštite podataka, ali i verovatno još uvek ta snaga koja uspešno rešava i otklanja te iste probleme.

Trendovi - Kojih pet programskih jezika treba učiti u 2018 godini.

Možda ste u dilemi šte bi trebalo da je u vašem centru pažnje u pogledu učenja programskih jezika.

Možda imate dileme šta sada treba početi da učite kako bi ste 2018. godine našli svoje mesto pod suncem u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija.

Pokušaću da va iznesem svoje neko viđenje.

Suština pitanja je dakle koji su to prvih pet programskih jezika čije će znanje u sledećoj godini pre da vas dovede do toga da možete naći sebi adekvatan posao i dovesti vas do rezultata.

To je na prvom mestu Java skript. 

Naravno da bi ste trebali znati, da primena Java skripta u vašem radu podrazumeva da ste već naučili osnove HTML-a i CSS-a a da će Java skript oživeti vaše web stranice.

Java skript je ovih godina jedan od najpopularnijih programskih jezika za web developere. Postoji dosta dobrih izvora iz kojih se može učiti i postoji još uvek dosta potražnje za programerima koji ga koriste. Dakle krenite odatle.

Ili počnite da učite Python koji je u samom vrhu popularnosti ovih godina i koji je sve više u upotrebi.

Zatim slede svakako bilo koji od vodećih: Java, C# ili Rubi.

Ali nemojte zaboraviti da ni PHP nije za zaobilaženje, šta god vam o njemu pričali . 

Ili možda više volite da se okrenete nekom o programskih jezika za mobilne aplikacije.

Suština je u tome što bilo koji jezik da odaberete pa čak i pored ovih vodećih, u suštini nemojte očekivati da je dovoljno znati sintaksu jezika i da ćete samo pisati kod, nego je pre svega zahtev da umete da dobro analizirate probleme koji se pred programera postavljaju i, najvažnije, da morate da iznalazite rešenja za probleme korisnika koji će vaš program koristiti.

Tu je uvek prisutna dakle i potreba da dobro razumete poslovnu ili drugu funkciju (problem) koji rešavate, da najčešće nemate dovoljno vremena na raspolaganju, da je neko već pisao kod pre vas, a vi treba da razumete "šta je pisac hteo", da popravite i gotovo nikad ne očekujte da ste samo vi u tom poslu nego da ste deo time.

Prema tome, ako ste spremni za izazove krenite, ništa vas ne sprečava da budete dobar programer ali, ponavljam, ne samo da budete neko ko prevodi na programski jezik, takvi se ne traže u dovoljnoj meri, nego onaj koji će rešavati probleme i davati nove ideje.

A ako to ne želite, u oblasti primene IKT tehnologija postoje još mnoga brojna zanimanja koja mogu biti atraktivna i izazovna za vas, ali o tome nekom drugom prilikom.

Pretnje za vaše podatke - sprečite na vreme

Ponovo podsećam na problem koji je danas još ozbiljnije prisutan nego kada sam pre nekoliko godina na njega ukazao (http://mldmld.blogspot.rs/2013/11/kriptolocker-nova-opasnost-zastitite-se.html)

Ransomware sve više uzima danak sveprisutnom korišćenju računarskih tehnologija ali i neopreznosti i neznanju.

Ransomware, najnovije generacije malvera onemogućavaju da koristite vaš računar i podatke na njemu, na taj način što ih kriptuju (šifriraju) pa ih bez uplate njihovim autorima više ne možete koristiti. Dakle vaši dokumenti, slike, programi, svi podaci više vam nisu dostupni dok god ne uplatite traženi iznos ucene.

Budite oprezni, ne otvarajte nepoznate e-mail poruke pogotovu nemojte kliknuti na linkove ili slike na njima, obavezno imajte antivirusnu i antimalvare zaštitu na vašem računaru, a pre svega na eksternim medijima čuvajte vaše važne privatne i poslovne podatke, budite osposobljeni da ih (kad god to bude ustrebalo) vratite u obliku mogućem za korišćenje. 
Vodite računa o vašem legalno kupljenom softweru, da bude uvek ažuran.
Budite spremni da povratite instalaciju vašeg sistema brzo i kvalitetno i vaše podatke ponovo stavite u funkciju.

Počev od svog prvog pojavljivanja 1989 godine("AIDS"/"PC Cyborg" - ucenjivački zahtev 189$) pa sve do danšnjih dana šteta će kako kažu dostići cifru od jedne milijarede dolara do kraja 2016 godine. Procena je da je autorima samo u prva tri meseca ove godine uplaćeno preko 210 miliona dolara na ime ucene za povrat enkriptovanih podataka.

Pojam, osnovne informacije i geneza (https://en.wikipedia.org/wiki/Ransomware ;
http://www.gvsu.edu/e-hr/ransomware-121.htm?gclid=CJ_s49Cpic8CFRRmGwodQiYLBA

Koliko je trenutno stanje ozbiljno - Microsoft: (https://www.microsoft.com/security/portal/mmpc/shared/ransomware.aspx?Search=true )

Koliko su štete - procena do jedne milijarde (http://gdeinvestirati.com/2016/09/12/ransomware-napadi-ove-godine-napravili-stetu-od-milijardu-dolara/ )

Šta kažu eksperti kako da se preventivno štitite: 

Norton - Symantec
http://us.norton.com/yoursecurityresource/detail.jsp?aid=rise_in_ransomware

TrendMicro
http://www.trendmicro.com/vinfo/us/security/definition/ransomware

Kaspersky lab
https://noransom.kaspersky.com/

I na kraju da ponovim ono što sam pre tri godine rekao:

Dakle na vama je da poradite na vašem znanju i preduzmete neke od preventivnih mera

Ako ne, pomirite se sa tim da morate da se oprostite od svojih dragocenih podataka i da formatirate vaš disk.

Za danas toliko i ne zaboravite: dok vam život teče zdravlje i znanje vam je najpreče.