Nacionalna zdravstvena sigurnost u osnovi je slaba širom sveta.
Nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije i svaka zemlja ima važne nedostatke koje treba rešiti je ključni zaključak koji je objavljen krajem 2019 u GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org).
Analiza GHS indeksa otkriva da nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije.
Kolektivno, međunarodna spremnost je slaba.
Mnoge zemlje ne pokazuju dokaze o kapacitetima zdravstvene sigurnosti i mogućnosti koje su potrebne za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na značajne epidemije zaraznih bolesti.
Prosečan ukupni rezultat GHS indeksa među svih 195 država iznosi 40,2 od mogućih 100 poena.
Među 60 zemalja sa visokim dohotkom, prosek GHS indeks je 51,9. Pored toga, 116 zemalja sa visokim i zemlje sa srednjim dohotkom ne dobijaju ocene više od 50.
Sve u svemu, GHS indeks je utvrdio:
- ozbiljne slabosti u sposobnosti država za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na vanredne situacije;
- ozbiljne razlike u zdravstvenim sistemima;
- ranjivosti na političke, socioekonomske i ekološke rizike koji mogu zbuniti pripravnost i odgovor na izbijanje; i
- nedostatak pridržavanja međunarodnih normi.
PREVENCIJA: Manje od 7% zemalja ima kao rezultat najviši nivo 8 za sposobnost sprečavanja pojave ili oslobađanje patogena.
DETEKCIJA I IZVEŠTAVANJE: Samo 19% zemalja dobijaju gornje ocene za otkrivanje i izveštavanje.
BRZI ODGOVOR: Manje od 5% posmatranih zemalja se nalaze u najvišem rangu zbog njihove sposobnosti da brzo reaguju i ublažuju širenje epidemije.
ZDRAVSTVENI SISTEM: Prosečan rezultat za zdravstveni sistem pokazatelji su 26,4 od 100, što ga čini najnižim rezultatom kategorija.
SAGLASNOST SA MEĐUNARODNIM NORMIMA: Manje od polovine zemalja je prijavilo mjere jačanja samopouzdanja pod biološkom Konvencija o oružju (BVC) u protekle tri godine, pokazatelj njihove sposobnosti da se pridržavaju važnih međunarodnih normi i obaveza vezane za biološke pretnje.
OKOLINA RIZIKA: Samo 23% zemalja ima ocjenu u gornjem nivou za pokazatelje koji se odnose na njihove političke sistem i efikasnost vlade.
Tekuća situacija sa Covid 19. upravo potvrđuje rezultate ove analize ali i neke demantuje i u prvi plan ističe vreme reagovanja odnosno kriterijum BRZI ODGOVOR koji se pokazao kao jedan od presudnih u ovim preliminarnim analizama.
Bez ambicija da dajem neke preterano teške i pouzdane zaključke usudiću se da primetim na osnovu dosadašnjih podataka da ukažem na neke tendencije.
Naime kratka preliminarna analiza podataka pokazuje da zdravstveni sistemi koji su ocenjeni visokim ocenama (SAD, UK, Nizozemska, Španija, Italija) i pored razvijenosti tih zemalja nisu na početku epidemije dale pravovremeno adekvatan odgovor na pandemiju i i time omogućili da se ona rapidno odražava na broj obolelih i umrlih u odnosu na broj stanovnika.
Čak bi se moglo govoriti da je u nekim zemljama bilo određenih kolebanju izmedju različitih doktrina koje treba primeniti.
Dok su drugi sistemi adekvatnije i rekao bih rigoroznije i na vreme odgovorili na pandemiju i time ublažili nagli rast obolelih i umrlih kao i ugrožavanje zdravstvenog sistema koji je zato imao vremena da se prilagodi i odgovori urgentnim zahtevima (Kina, Južna Koreja, Japan, Rusija).
Ono što ne treba da nas zavara je da smo u nekim zemljama još uvek na početku događaja i da pandemija još nije pokazala svoj puni kapacitet i nije počela da jenjava, a još uvek ne znamo šta se može dogoditi ako se pojavi i drugi talas nakon navodnog završetka.
Svi još uvek strepimo dok se na pronadju adekvatni odgovori u vidu otpornosti organizma, lekova i vakcina.
Evidentno je dakle da su zdravstveni sistemi kao i spremnost država za reagovanje u masovnim nesrećama sada na proveri i da još toga mnogo treba da naučimo.
Nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije i svaka zemlja ima važne nedostatke koje treba rešiti je ključni zaključak koji je objavljen krajem 2019 u GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org).
Analiza GHS indeksa otkriva da nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije.
Kolektivno, međunarodna spremnost je slaba.
Mnoge zemlje ne pokazuju dokaze o kapacitetima zdravstvene sigurnosti i mogućnosti koje su potrebne za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na značajne epidemije zaraznih bolesti.
Prosečan ukupni rezultat GHS indeksa među svih 195 država iznosi 40,2 od mogućih 100 poena.
Među 60 zemalja sa visokim dohotkom, prosek GHS indeks je 51,9. Pored toga, 116 zemalja sa visokim i zemlje sa srednjim dohotkom ne dobijaju ocene više od 50.
Sve u svemu, GHS indeks je utvrdio:
- ozbiljne slabosti u sposobnosti država za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na vanredne situacije;
- ozbiljne razlike u zdravstvenim sistemima;
- ranjivosti na političke, socioekonomske i ekološke rizike koji mogu zbuniti pripravnost i odgovor na izbijanje; i
- nedostatak pridržavanja međunarodnih normi.
PREVENCIJA: Manje od 7% zemalja ima kao rezultat najviši nivo 8 za sposobnost sprečavanja pojave ili oslobađanje patogena.
DETEKCIJA I IZVEŠTAVANJE: Samo 19% zemalja dobijaju gornje ocene za otkrivanje i izveštavanje.
BRZI ODGOVOR: Manje od 5% posmatranih zemalja se nalaze u najvišem rangu zbog njihove sposobnosti da brzo reaguju i ublažuju širenje epidemije.
ZDRAVSTVENI SISTEM: Prosečan rezultat za zdravstveni sistem pokazatelji su 26,4 od 100, što ga čini najnižim rezultatom kategorija.
SAGLASNOST SA MEĐUNARODNIM NORMIMA: Manje od polovine zemalja je prijavilo mjere jačanja samopouzdanja pod biološkom Konvencija o oružju (BVC) u protekle tri godine, pokazatelj njihove sposobnosti da se pridržavaju važnih međunarodnih normi i obaveza vezane za biološke pretnje.
OKOLINA RIZIKA: Samo 23% zemalja ima ocjenu u gornjem nivou za pokazatelje koji se odnose na njihove političke sistem i efikasnost vlade.
Tekuća situacija sa Covid 19. upravo potvrđuje rezultate ove analize ali i neke demantuje i u prvi plan ističe vreme reagovanja odnosno kriterijum BRZI ODGOVOR koji se pokazao kao jedan od presudnih u ovim preliminarnim analizama.
Bez ambicija da dajem neke preterano teške i pouzdane zaključke usudiću se da primetim na osnovu dosadašnjih podataka da ukažem na neke tendencije.
Global score prema GHS predstavlja rang zemlje prema pomenutoj analizi. Podaci predstavljaju presek na dan 30.3.2020. sa https://www.worldometers.info/ a podaci o gustini naseljenosti preuzeta sa Vikipedije.
Naime kratka preliminarna analiza podataka pokazuje da zdravstveni sistemi koji su ocenjeni visokim ocenama (SAD, UK, Nizozemska, Španija, Italija) i pored razvijenosti tih zemalja nisu na početku epidemije dale pravovremeno adekvatan odgovor na pandemiju i i time omogućili da se ona rapidno odražava na broj obolelih i umrlih u odnosu na broj stanovnika.
Čak bi se moglo govoriti da je u nekim zemljama bilo određenih kolebanju izmedju različitih doktrina koje treba primeniti.
Dok su drugi sistemi adekvatnije i rekao bih rigoroznije i na vreme odgovorili na pandemiju i time ublažili nagli rast obolelih i umrlih kao i ugrožavanje zdravstvenog sistema koji je zato imao vremena da se prilagodi i odgovori urgentnim zahtevima (Kina, Južna Koreja, Japan, Rusija).
Ono što ne treba da nas zavara je da smo u nekim zemljama još uvek na početku događaja i da pandemija još nije pokazala svoj puni kapacitet i nije počela da jenjava, a još uvek ne znamo šta se može dogoditi ako se pojavi i drugi talas nakon navodnog završetka.
Svi još uvek strepimo dok se na pronadju adekvatni odgovori u vidu otpornosti organizma, lekova i vakcina.
Evidentno je dakle da su zdravstveni sistemi kao i spremnost država za reagovanje u masovnim nesrećama sada na proveri i da još toga mnogo treba da naučimo.
Нема коментара:
Постави коментар