Za ovih desetak dana koliko je proteklo od mog prethodnog pregleda podataka o Covidu-19 na malom uzorku, iako se dogadjaji još nisu dovoljno iskristalisali u vezi postojeće pandemije i da je još uvek rano za neke ozbiljnije analize izneo bih neka od mojih skromnih zapažanja.
Bez pretenzija da u svemu budem u pravu, to mi uostalom i nije ni pretenzija, možda se mogu na osnovu dosadašnjih podataka baciti pogledi na ovu situaciju u svetu sa nekoliko aspekata koji bodu oči.
Očigledno je:
- Da su zdravstveni sistemi u gotovo većini zemalja, čak i u onima koje su ocenjene veoma visokim ocenama u analizi GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org) nedovoljno pripremljeni za ovako masovne pojave kao što su epidemije i da je bila neophodna određena intervencija države i međunarodna saradnja.
- Da su najslabije pripremljene oblasti zdravstva koje se tiču javnog zdravlja, preventive i primarne zdravstvene zaštite, a da su najbolje opremljene bolničke službe, te da je u značajnom broju zemalja komercijalni pristup zdravlju stanovništva gurnuo na marginu brigu o sopstvenom stanovništvu.
- Da je državna, neko bi rekao politička, akcija bila presudna kako će se reagovati tako da je u nekim zemljama to dovelo do toga da se preoštro, možda prerano, a negde preterano kasno reaguje pod izgovorom zaštite demokratskih prava te je presudnija bila odluka politike nad strukom.
- Da je sve ovo pokazalo, da svet ima budućnost i da neke nove inicijative usmerene na pošteniju međunarodnu saradnju a ne na konfrontaciju mogu ovu planetu sačuvati uprkos pohlepi malog broja najbogatijih čija je vrhovna mera profit.
Nije moje da ocenjujem te mere, nisam ja pozvan da to ocenjujem, nekad podaci sami za sebe govore.
Mera istine je po meni samo broj sačuvanih života.
Sve drugo su izgovori i opravdanja, neko bi rekao politika, ja se od toga distanciram, ovde nije reč o politici, ovde nije reč o zaradi, ovde je reč o životima ljudi.
Dilema profit ili život nije iz moje priče, ja glasam za život.
Zato veliko, beskrajno hvala svima onima koji ostaju ljudi, koji se bore da sačuvaju svaki život.
Bez pretenzija da u svemu budem u pravu, to mi uostalom i nije ni pretenzija, možda se mogu na osnovu dosadašnjih podataka baciti pogledi na ovu situaciju u svetu sa nekoliko aspekata koji bodu oči.
Očigledno je:
- Da su zdravstveni sistemi u gotovo većini zemalja, čak i u onima koje su ocenjene veoma visokim ocenama u analizi GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org) nedovoljno pripremljeni za ovako masovne pojave kao što su epidemije i da je bila neophodna određena intervencija države i međunarodna saradnja.
- Da su najslabije pripremljene oblasti zdravstva koje se tiču javnog zdravlja, preventive i primarne zdravstvene zaštite, a da su najbolje opremljene bolničke službe, te da je u značajnom broju zemalja komercijalni pristup zdravlju stanovništva gurnuo na marginu brigu o sopstvenom stanovništvu.
- Da je državna, neko bi rekao politička, akcija bila presudna kako će se reagovati tako da je u nekim zemljama to dovelo do toga da se preoštro, možda prerano, a negde preterano kasno reaguje pod izgovorom zaštite demokratskih prava te je presudnija bila odluka politike nad strukom.
- Da je sve ovo pokazalo, da svet ima budućnost i da neke nove inicijative usmerene na pošteniju međunarodnu saradnju a ne na konfrontaciju mogu ovu planetu sačuvati uprkos pohlepi malog broja najbogatijih čija je vrhovna mera profit.
Nije moje da ocenjujem te mere, nisam ja pozvan da to ocenjujem, nekad podaci sami za sebe govore.
Mera istine je po meni samo broj sačuvanih života.
Sve drugo su izgovori i opravdanja, neko bi rekao politika, ja se od toga distanciram, ovde nije reč o politici, ovde nije reč o zaradi, ovde je reč o životima ljudi.
Dilema profit ili život nije iz moje priče, ja glasam za život.
Zato veliko, beskrajno hvala svima onima koji ostaju ljudi, koji se bore da sačuvaju svaki život.
svaka ti na mestu...ko u Njegoša...bravo Mladjo
ОдговориИзбриши