Koja je brzina interneta i kako se meri.

Znate li da je merna jedinica za izražavanje brzine interneta koji koristite broj megabita u sekundi (Mbps, a obeležava se i sa Mbp/s). 

Ali posebno obratite pažnju da izmedju ove jedinice Mbps i MBs (megabajt u sekundi) postoji značajna razlika. 

Mbps označava brzinu vašeg interneta, odnosnu brzinu preuzimanja(download) i brzinu slanja podataka(upload) u megabitima, a MBs označava broj megabajta koji sa tom brzinom interneta možete preneti sa nekog mesta na mreži ili sa sajta na vaš računar (download) ili obrnuto sa vašeg računara poslati na neku adresu ili drugi računar (upload) i ova merna jedinica se koristi u odnosu na veličinu fajla ili količinu prenetih podataka.

Ako je brzina vašeg intereneta oko 10Mbps da bi film u formatu 1080px veličine 12GB sačuvali na vaš računar ili mobilni telefon onda vam je potrebno oko 2,5 časova  jer bi po toj brzini interneta u idealnim uslovima svake sekunde do vas stiglo oko 1,25 megabajta filma.

Prema istraživanjima do početka septembra ove godine, objavljenim na sajtu https://www.cable.co.uk/ za ovu godinu, prosečna brzina interneta u Srbiji je oko 24,74Mbps po čemu mo na 65 mestu među 221 države i teritorije. 

Prosečna cena paketa interneta kod nas je po istraživanjima 17,02USA dolara, što nas pozicionira na 27 mestu.

Po istim istraživanjima najbrži internet imaju: Lihtenštajn, Jersey, Andora, Gibraltar, Luksemburg, Island, Švajcarska, Honkong, Monako, Mađarska... 

A kako su rangirane ostale zemlje pogledajte na: https://www.cable.co.uk/broadband/speed/worldwide-speed-league/

Cene interneta u svetu se takođe značajno razlikuju od zemlje do zemlje. Iznenadićete se kako se cene interneta u nekim zemljama u okruženju kreću, pogledajte detaljnije: https://www.cable.co.uk/broadband/pricing/worldwide-comparison/

A zatim i sami prosudite gde smo mi u pogledu brzine i cena interneta i šta možemo očekivati u narednom periodu. 

Postoje i drugi izvori, merenja i drugačiji rezultati, naravno sve zavisi od metodologije koja je korišćena. 

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - finalni deo

Tornado pandemije se još uvek nadvija nad celom zemaljskom kuglom. A konačno u jednom broju zemalja severne polulopte pokazuje znake slabljenja.
S druge strane, izgleda da u nekim drugim zemljama jušne hemisfere tek pokazuje svu svoju surovost odnoseći ljudske živote.

Istovremeno zemaljska kugla, odnosno onaj njen neljudski, prirodni deo, prirodna okolina, biljke i životinje, pokazuje jako dobre tendencije oporavka od nas ljudi.

U ovom dvomesečnom periodu ono što je naše iskustvo sa ovim virusom je da je mnogo toga zavisilo od mera zdravstvenog sistema, države, struke pa i ponašanja samih građana.
Na našu sreću, kod nas se, na opšte zadovoljstvo sve privodi kraju i sada je osnovno pitanje da li čemo moći da održimo ovaj tempo opadanja pandemije i smanjenja broja umrlih.

Sada, postavljamo pitanje šta i kako dalje.
Verovatno će mnogo toga i dalje zavisiti i od toga kako ćemo se mi i dalje ponašati: prema prirodi, prema virusu, prema drugim ljudima, prema poslovima koje radimo, prema osobama koje volimo, sa kojima se družimo i sa kojima živimo.
Valjda smo naučili neku od lekcija protekla dva meseca.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - treći deo

Prošlo je oko tri meseca od prve pojave Corona virusa, kasnije zvanično nazvanog Covid 19.

Za ova tri meseca pandemija se proširila gotovo na sve zemlje, obolelo je preko dva miliona stanovnika planete, aktivno je preko 1.394 hiljada slučajeva od kojih je 51.571 u teškom stanju i pitanje je koliko će od njih uspeti da preživi.
U odnosu na jedan milion stanovnika obolelih, virus prosečno u ovom trenutku nepovratno uzme  16,4 života. Do sada je izgubljeno više od 127 hiljada života.

Zdravstveni sistemi i države se na različite načina bore sa ovom bolešću. Neke uspešnije a neke manje uspešno:
- neke zemlje strategijom zatvaranja, restrikcijama i ukidanjem kontakata,
- neke apelovanjem na ponašanje ljudi koji to poštuju a neki i ne poštuju,
- u nekim zemljama se zagovara totalna sloboda i smatra da je strategija krda bolja za imunitet i ekonomiju.

Pokušavam da razumem i malo sistematizujem podatke koji su javno dostupni. U tu svrhu sam odabrao 21 zemlju. Prema kriterijumima:
1. Susedne zemlje koje okružuju Srbiju i
2. Jedan broj zemalja sa najkarakterističnijim parametrima koji možda mogu pomoći razumevanju pekih aspekata ove pandemije (bogate zemlje, razvijeni zdravstveni sistemi, ljudski resursi, teritorija, adekvatnosto odgovora itd).
U podatke sam uključio i GHCI - Global Health Index Score (https://www.ghsindex.org/) i EHCI - Euro Health Consumer Index (https://healthpowerhouse.com/) koji su na neki način dali ocene zdravstvenih sistema. Takođe su u obzir uzeta i najnovija razmatranja: Variation in government
responses to COVID-19 koja su objavljena na (https://www.bsg.ox.ac.uk/research/publications/variation-government-responses-covid-19).

Podaci govore dovoljno, samo ih treba analizirati i razumeti.

Dakle prema podacima iz različitih izvora se da videti da je na jedan milion stanovnika najviše ljudi (od 71 do 380) umiralo u prvoj grupi zemljama Evrope i sveta koje su do skora bile nosioci glavnih trendova u privredi, znanju, zdravstvenoj zaštiti (SAD, Švajcarska, Holandija, Velika Britanija, Italija, Španija). Ovo su zemlje koje prema GHCI zauzimaju jedno od prvih 15 mesta izuzevi italije koja je na 31 mestu prema GHCI. Ove zemlje su i prema EHCI u vrhu liste, a prema Oxfordskom istraživanju odgovora države na Corona virus ovo su države sa nešto slabijim odgovorom (od SAD 76,19 do Italije i Španije sa odgovorom od 95,24 indeksna poena).

Drugu grupu zemalja čine one u kojima je na jedan milion stanovnika izgubilo život od 10 do 50 stanovnika (Mađarska, Bosna i herceovina, Izrael, Rumunija, Makedonia, Nemačka, Austrija...). GHCI ovih zemalja je niži, kao i EHCI, izuzev Nemačke i Austrije koje imaju nešto više indekse.

U treću grupu zemalja su se našle zemlje koje imaju do deset umrlih na jedan milion stanovnika do 14.4.2020. /Rusija, Japan, Kina, Južna Koreja, Crna Gora, Bugarska, Hrvatska, Srbija. Ovo su zemlje sa nižim GHCI i EHCI indeksima (izuzev Južne Koreje i Japana).

Takođe je karakteristično da je prema ocenama pomenutog Oxfordskog istraživanja: u Srbiji, Izraelu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini primenjen najstrožiji odgovor države na Covid 19.

Do sada je situacija ovakva a kakva će nadalje biti, zavisi i od znanja i od preduzetih mera.

Pored borbe sa nedovoljno poznatom bolešću njenim hirovima i nepoznanicama, zdravstveni radnici i države se bore i sa:
- pretećom ekonomskom krizom ali i sa
- širenjem neznanja, neistina i poluistina.

Koje su mere najadekvatnije vreme će pokazati, jer istina nije unapred data, ona se osvaja. Mnogi će grešiti ali će raditi, mnogi će uvek biti u pravu ne radeći ništa, mnogima će se aplaudirati, neki će biti pljuvani. Uvek je tako.
Ali oni koji se bore, koji preduzimaju mere, oni su ti koji rešavaju probleme, pronalaze izlaze, oni imaju i pravo i na greške.
A oni koji sede u prikrajku i koji su najpametniji ne čineći ništa a svaka mera njima je neadekvatna, na njih ne treba obraćati pažnju oni su uvek postojali i postojaće, ali se svet ne meri prema njima.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - drugi deo.

Za ovih desetak dana koliko je proteklo od mog prethodnog pregleda podataka o Covidu-19 na malom uzorku, iako se dogadjaji još nisu dovoljno iskristalisali u vezi postojeće pandemije i da je još uvek rano za neke ozbiljnije analize izneo bih neka od mojih skromnih zapažanja.

Bez pretenzija da u svemu budem u pravu, to mi uostalom i nije ni pretenzija, možda se mogu na osnovu dosadašnjih podataka baciti pogledi na ovu situaciju u svetu sa nekoliko aspekata koji bodu oči.

Očigledno je: 

- Da su zdravstveni sistemi u gotovo većini zemalja, čak i u onima koje su ocenjene veoma visokim ocenama u analizi GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org) nedovoljno pripremljeni za ovako masovne pojave kao što su epidemije i da je bila neophodna određena intervencija države i međunarodna saradnja.

- Da su najslabije pripremljene oblasti zdravstva koje se tiču javnog zdravlja, preventive i primarne zdravstvene zaštite, a da su najbolje opremljene bolničke službe, te da je u značajnom broju zemalja komercijalni pristup zdravlju stanovništva gurnuo na marginu brigu o sopstvenom stanovništvu.

- Da je državna, neko bi rekao politička, akcija bila presudna kako će se reagovati tako da je u nekim zemljama to dovelo do toga da se preoštro, možda prerano, a negde preterano kasno reaguje pod izgovorom zaštite demokratskih prava te je presudnija bila odluka politike nad strukom.

- Da je sve ovo pokazalo, da svet ima budućnost i da neke nove inicijative usmerene na pošteniju međunarodnu saradnju a ne na konfrontaciju mogu ovu planetu sačuvati uprkos pohlepi malog broja najbogatijih čija je vrhovna mera profit.

Nije moje da ocenjujem te mere, nisam ja pozvan da to ocenjujem, nekad podaci sami za sebe govore. 

Mera istine je po meni samo broj sačuvanih života.

Sve drugo su izgovori i opravdanja, neko bi rekao politika, ja se od toga distanciram, ovde nije reč o politici, ovde nije reč o zaradi, ovde je reč o životima ljudi.

Dilema profit ili život nije iz moje priče, ja glasam za život.

Zato veliko, beskrajno hvala svima onima koji ostaju ljudi, koji se bore da sačuvaju svaki život.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19

Nacionalna zdravstvena sigurnost u osnovi je slaba širom sveta.

Nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije i svaka zemlja ima važne nedostatke koje treba rešiti je ključni zaključak koji je objavljen krajem 2019 u GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org).

Analiza GHS indeksa otkriva da nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije.
Kolektivno, međunarodna spremnost je slaba.
Mnoge zemlje ne pokazuju dokaze o kapacitetima zdravstvene sigurnosti i mogućnosti koje su potrebne za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na značajne epidemije zaraznih bolesti.

Prosečan ukupni rezultat GHS indeksa među svih 195 država iznosi 40,2 od mogućih 100 poena.
Među 60 zemalja sa visokim dohotkom, prosek GHS indeks je 51,9. Pored toga, 116 zemalja sa visokim i zemlje sa srednjim dohotkom ne dobijaju ocene više od 50.

Sve u svemu, GHS indeks je utvrdio:
- ozbiljne slabosti u sposobnosti država za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na vanredne situacije;
- ozbiljne razlike u zdravstvenim sistemima;
- ranjivosti na političke, socioekonomske i ekološke rizike koji mogu zbuniti pripravnost i odgovor na izbijanje; i
- nedostatak pridržavanja međunarodnih normi.

PREVENCIJA: Manje od 7% zemalja ima kao rezultat najviši nivo 8 za sposobnost sprečavanja pojave ili oslobađanje patogena.

DETEKCIJA I IZVEŠTAVANJE: Samo 19% zemalja dobijaju gornje ocene za otkrivanje i izveštavanje.

BRZI ODGOVOR: Manje od 5% posmatranih zemalja se nalaze u najvišem rangu zbog njihove sposobnosti da brzo reaguju i ublažuju širenje epidemije.

ZDRAVSTVENI SISTEM: Prosečan rezultat za zdravstveni sistem pokazatelji su 26,4 od 100, što ga čini najnižim rezultatom kategorija.

SAGLASNOST SA MEĐUNARODNIM NORMIMA: Manje od polovine zemalja je prijavilo mjere jačanja samopouzdanja pod biološkom Konvencija o oružju (BVC) u protekle tri godine, pokazatelj njihove sposobnosti da se pridržavaju važnih međunarodnih normi i obaveza vezane za biološke pretnje.

OKOLINA RIZIKA: Samo 23% zemalja ima ocjenu u gornjem nivou za pokazatelje koji se odnose na njihove političke sistem i efikasnost vlade.

Tekuća situacija sa Covid 19. upravo potvrđuje rezultate ove analize ali i neke demantuje i u prvi plan ističe vreme reagovanja odnosno kriterijum BRZI ODGOVOR koji se pokazao kao jedan od presudnih u ovim preliminarnim analizama.

Bez ambicija da dajem neke preterano teške i pouzdane zaključke usudiću se da primetim na osnovu dosadašnjih podataka da ukažem na neke tendencije.

Global score prema GHS predstavlja rang zemlje prema pomenutoj analizi. Podaci predstavljaju presek na dan 30.3.2020. sa https://www.worldometers.info/ a podaci o gustini naseljenosti preuzeta sa Vikipedije. 

Naime kratka preliminarna analiza podataka pokazuje da zdravstveni sistemi koji su ocenjeni visokim ocenama (SAD, UK, Nizozemska, Španija, Italija) i pored razvijenosti tih zemalja nisu na početku epidemije dale pravovremeno adekvatan odgovor na pandemiju i i time omogućili da se ona rapidno odražava na broj obolelih i umrlih u odnosu na broj stanovnika.

Čak bi se moglo govoriti da je u nekim zemljama bilo određenih kolebanju izmedju različitih doktrina koje treba primeniti.

Dok su drugi sistemi adekvatnije i rekao bih rigoroznije i na vreme odgovorili na pandemiju i time ublažili nagli rast obolelih i umrlih kao i ugrožavanje zdravstvenog sistema koji je zato imao vremena da se prilagodi i odgovori urgentnim zahtevima (Kina, Južna Koreja, Japan, Rusija). 

Ono što ne treba da nas zavara je da smo u nekim zemljama još uvek na početku događaja i da pandemija još nije pokazala svoj puni kapacitet i nije počela da jenjava, a još uvek ne znamo šta se može dogoditi ako se pojavi i drugi talas nakon navodnog završetka.

Svi još uvek strepimo dok se na pronadju adekvatni odgovori u vidu otpornosti organizma, lekova i vakcina.

Evidentno je dakle da su zdravstveni sistemi kao i spremnost država za reagovanje u masovnim nesrećama sada na proveri i da još toga mnogo treba da naučimo.