Windows PowerShell – Administratorima olakšava život

Administratori informacionih sistema se svakodnevno susreću sa brojnim problemima koje treba da rešavaju, a koje uvek karakteriše visok nivo odgovornosti i hronični nedostatak raspoloživog vremena za otklanjanje problema odnosno vraćanje sistema u prethodno – operativno stanje. Dobro je kada se radi o pojedinačnim slučajevima, nekoj radnoj stanici, ali ako treba da administrirate preko 10 računara istovremeno, ili vam je iznenada otkazao server onda se najčešće rešenje traži u zaustavljanju sistema, zameni resursa IKT ili dodatnom angažovanju ljudskih resursa, kojih nažalost često i nema.

Svakako je nužno u svakom sistemu da postoji razradjena strategija i procedure zaštite i vraćanje sistema u operativno stanje (disaster recovery plan, DRP - o tome, nekom drugom prilikom), danas vas podsećam na neke mogućnosti koje možda niste do sada koristili.

Windows PowerShell je naredna generacija Microsoftove komandne ljuske i programskog skript jezika namenjenog mrežnim administratorima Windows okruženja. Naime veliki broj administratora Windows sistema i Windows servera za automatizaciju administrativnih procedura uobičajeno koristi: staru ljusku još iz doba DOS-a (cmd.exe – i pripremljene *.bat procedure) ili VBScript. VBScript je prvenstveno dizajniran i namenjen za korišćenje u web tehnologijama a ne za administriranje.

Windows PowerShell je prisutan od 2006 godine(1.0) aktuelna verzija je 5.0 (2014.) i on je zapravo kolekcija alata za administriranje sistema i on se kao deo Windowsa može posebno instalirati i održavati.

Windows PowerShell administratorima omogućava da konfigurišu i da automatizuju veliki broj poslova koji se svakodnevno moraju obavljati na lokalnim računarima odnosno na udaljenim radnim stanicama ili serverima.  

Jedan deo komandi možete izdavati iz PowerShell okruženja (cmdlet-prompt okruženje slično dos okruženju) slično DOS komandama - ima ih  preko 120.

Ako je Windows PowerShell instaliran onda se može naći u delu Windows programa Acessories u folderu Windows PowerShell  kao Windows PowerShell  i kao Windows PowerShell ISE, prepoznaćete ga po specifičnoj ikonici : 

Starovanjem programa ulazite u okruženje Windows PowerShell i pre nego što ga startujete svakako pročitajte šta možete raditi, a u samom programu možete kucanjem komande: get-help krenuti u istraživanje mogućnosti, izlistati sve naredbe i zatim korišćenjem naredbe get-help naziv-comande detaljnije se informaisati o primeni neke od naredbi, pa i videti primere njene upotrebe.

Izborom i aktiviranjem programa Windows PowerShell ISE ulazite pak u okruženje koje je slično, ali podržava rad sa skriptovima koje možete napraviti i koristiti za automatizaciju vašeg administrairanja, koje možete zapamtiti sa ekstenzijom *.ps1 a onda ih u odredjenom trenutku po potrebi aktivirati ili podesiti da to zavisi od parametara datih putem Task Shedulera. Naravno da bi vam skript radio potrebna su još neka podešavanja i administratorska ovlašćenja.

Na kraju, obzirom da se radi o sistemskom alatu, treba biti oprezan kako se ne bi napravila šteta postojećem sistemu prilikom edukacije.

U kontekstu ovih administratorskih alatki svakako će vam  PowerShell ISE biti od velike koristi, pogledajte i mogućnosti WinRM, PowerShell Desired State Configuration (DSC), WMI…olakšajte sebi administraciju i održavanje vaših sistema.

Za danas toliko i ne zaboravite: dok vam život teče zdravlje i znanje vam je najpreče.

 

Big Data koncept - neke implikacije na informacione sisteme u zdravstvu

SAVREMENICI SMO BIG DATA OKRUŽENJA
Big Data koncept - neke implikacije na informacione sisteme u zdravstvu

Jedno od aktuelnih pojmova koji se poslednjih godina, pa i kod nas, na stručnim skupovima često elaborira je i pojam Big Data (Sinergija – 21/23.10.2015, Coding Serbia conference – 8/9.10.2015. i dr…).

Kratak pogled na podatke u našem okruženju, njihovu količinu, strukturu, brzinu promena i naš pokušaj da ih evidentiramo (bar najznačajnije),i da ih korisno upotrebimo za relevantno odlučivanje, pokazuje kolika je naša nemoć da bez novih pistupa i alata to uspešno činimo.

• Naprimer šta se sve dogadja u jednoj minuti na Interentu, koliko je promena, a u deliću sekunde su dostupne:

Izvor: Statistični ured Sepublike Slovenije – http://www.stat.si

Ili na primer senzori na Fordovom novom hibridnom modelu automobila generišu za samo jedan sat vožnje preko 25Gb podataka:

  Elon Musk used sensor data in an attempt to refute a New York Times story, source: http://insights.dice.com/2013/02/22/will-cars-eventually-need-a-do-not-track-option/

 Da bi se pratila aktivna vožnja od 8 sati, analizirala ili u toku vožnje donosile odluke u realnom vremenu ili automatizovalo da ugrađeni računar upravlja tim podacima neophodno je pored skladišta od 200Gb za to vreme imati i tako brz pristup koji bi u deliću sekunde obezbedjivao preduzimanje mera upravljanja automobilom .

Zamislite tek koliko je to važno ako se radi o avionu na redovnoj liniji ili vojnom vazduhoplovu ili za praćenje zdravstvenog stanja jednog pacijenta u realnom vremenu u operacionoj sali ili u dužem vremenskom periodu ili na nekom većem prostoru praćenje vitalnih zdravstvenih promena za nekoliko miliona pacijenata ukoliko želino relevantne podatke ili mere. Otuda pojam, a kasnije i koncept Big data.

Definicija i pojam velikih podataka: Osnovni koncept je relativno nov pojam koji jeste da se pominjao još 1988 godine u radovima Goffrey Moore (“Bez big data tehnologija kompanije će ostati slepe i gluve”), ali je faktički kao prisutan od 2001 godine kao koncept 3v(Volume,Variety, Velocity – Gartner Group), da bi evoluirao ka konceptu 6v(Volume,Variety, Velocity, Veracity, Viscosity, Value).

Preuzeto sa: http://ec.europa.eu/eurostat/web/ess/-/will-big-data-change-the-way-we-produce-official-statistics

 

 Preuzeto sa: http://www.hadoop-srbija.com/uticaj-big-date-na-organizacioni-dizajn/

 Pojam Big Data se odnosi na velike količine podataka u elektronskom obliku u informacionom sistemu (do reda veličina –petabajtova), koje karakterišu velika raznolikost i velike frekvencije promenljivosti (Volume - količina, Variety – raznolikost, raznovrsnost, Velocity – brzina promena, frekventnost).

Ovaj pojam u sebi obuhvata činjenicu da podaci mogu biti struktuirani al i najčešće nestruktuirani, da u sebi sadrže značajne vrednosti, da se za njihovo smeštanje moraju obezbediti novi delotvorniji načini i organizacija da bi se učinili dostupnim u cilju uvida i analize u realnom vremenu i na osnovu toga donošenja relevantnih odluka, te da se za to koriste drugačiji i obimniji resursi nego do sada, a za to su potrebna nova unapređena znanja koja prevazilaze standardne resurse i dosadašnje poimanje informacionih sistema.

 Pjedine zemlje su već prepoznale značaj i 2013. donele sopstvene strategije u ovoj oblasti (Australija – je u svojoj Big Data strategiji definisala “da su podaci koje oni poseduju resurs od nacionalnog značaja -Data is a National asset”). Slično je i u nekim drugim državama (UK, USA, Japan… u okruženju Slovenija načinje ovu onlast…).

Ovaj koncept pristupa i korišćenja podataka primenjuje se već nekoliko godina u pojedinim zemljama u različitim oblastima, pre svega u poslovanju kompanija, nadzoru tehničkih sistema, zdravstvu, saobraćaju i komunikacijama, državnim organima, armijama, socijalnim mrežama, mobilnim mrežama itd.

Novi koncept donosi inova zanimanja: Istraživač podataka (“Data Scientist”) – zanimanje za 21. Vek.

Koncept i tehnologije Big Data sa sobom donose i potrebe za novim znanjima i zanimanjima. U Srbiji su doduše retke kompanije koje oglašavaju radne pozicije za ovo zanimanje (Big Data Expert, Big Data Analyst, Data Scientist), ali je već primetan trend interesovanja pojedinih kompanija i zahteva za ovim zanimanjima što je dobar pomak…

 Koliko mi je poznato malo je autora koji se ovim temama bave, brojka je u ovom trenutku verovatno ispod desetak do 50 autora koji rade na razvoju ili koriste alate koji su u ovoj oblasti dostupne.

Isto tako malo je obrazovnih ustanova koje se mogu pohvaliti da školuju stručnjake za ova zanimanja, ali je prisutan jedan broj mladih koji su kroz neformalno obrazovanje stekli i kroz rad za strane kompanije stekli značajna znanja i iskustva u ovoj oblasti ( http://www.hadoop-srbija.com/).

U svetu postoje brojni fakulteti koji nude obrazovne programe i kurseve posvećene big data tehnologijama. Na primer novembra 2014. godine broj takvih univerziteta je iznosio 211. Danas (20.10.2015.) ta brojka je došla do 494 univerziteta, više nego dvostruko za nepunih godinu dana, na kojima se stiču ova znanja. Jedan broj autora koji danas koriste ove tehnologije do svojih saznanja dolaze kroz neformalne oblike edukacije.

Značajan je i broj softverskih rešenja koja su izgrađena uz oslanjanje na ovaj Big Data koncept i još značajnije je što jedan deo ovih rešenja je pod režimom Open source odnosno GPL tako da omogućava samostalnu edukaciju i korišćenje. Naravno postoje i značajna rešenja koja podrazumevaju komercijalne uzuse i licenciranje.

Bez namere da pomenem sva rešenja, pomenuću samo neka koja su najčešće pominjana u referencama koje sam konsultovao, od kojih je jedan deo GPL:

Apači projekte medju kojima je najpoznatiji Hadoop framework, Mahout machine learning and data mining, Tableau busines inteligence and analitics, MongoDB - database, Weka - Data mining with open source Machine learning.,R-project itd . A svakako treba pogledati i jedan broj rešenja koje primenjuju: Google, Yahoo, Facebook, Twiteer, Amazon itd.

Primena Big Data koncepta u zdravstvu

U proteklih nekoliko godina u Srbiji su učinjeni značajni iskoraci da se uvedu delovi IS u zdravstvenim ustanovama (pamtim daleke 90-te godine kada se o tome nije ni razgovaralo, niti je bilo računara u zdravstvenim ustanovama). Na primer projekti DILS, EU-IHIS… i naravno postiguti su odredjeni rezultati – koji su rezultovali formiranjem informatičkih ostrva koja su nedovoljno medjusobno povezana, sem nekih veza sa RFZO i IZJZ Batut. Na ravno potrebni su dodatni napori da se obezbedi održivost i razvoj.

Ali je vreme za integraciju, upravljanje i korišćenje rezultata, odnosno informacija iz takvih sistema.

Dakle, prema svim pokazateljima, informacioni sistemi u zdravstvu, objektivno, već sadrže karakteristike koje govore da kalsičan concept razvoja počinje da biva ograničavajući faktor razvoja i da će ubrzo morati da dođe do dodatnog iskoraka ka konceptu koji podrazumeva Big Data pristup, što bi bio kvalitativni skok ne u uvodjenju ZIS nego u efektivnom korišćenju informacija iz IS za dobrobit pacijenta i upravljanja procesima u zdravstvenom sistemu.

Sada kada Ministarstvo zdravlja najavljuje da će tokom 2015 godine zaživeti jedinstveni informacioni sistem na nivou Srbije i centralizaciju podataka, mislim da bez uvažavanja saznanja do kojih se došlo širom sveta na primeni ovog novog koncepta, rezultati će svakako biti slabi a koristi male (naravno o tome možemo samo nagadjati, obzirom da je malo dostupnih informacija o tome kako će taj novi sistem izgledati i koje su namere investitora).

Primera radi, evo jednog od takvih sistema u zdravstvu koji se primenjuje u nekim najvećim klinikama u svetu.

 Detaljnije na: http://hortonworks.com/industry/healthcare/, http://hortonworks.com/customers

Na kraju svakako treba otvoriti i neka pitanja na koje se još traže odgovori, kao naprimer:

      Big Data i Cloud – bračna ili poslovna veza?
      Kako će Big Data uticati na poslovanje vaše kompanije?
      Business Analytics turbocharged – poslovna upotreba Big Data? 
      Napredna analiza Big Data okoline?
      Što Big Data znači IT profesionalcima i šta se od njih traži?


Za danas toliko i ne zaboravite: dok vam život teče zdravlje i znanje vam je najpreče.