Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - treći deo

Prošlo je oko tri meseca od prve pojave Corona virusa, kasnije zvanično nazvanog Covid 19.

Za ova tri meseca pandemija se proširila gotovo na sve zemlje, obolelo je preko dva miliona stanovnika planete, aktivno je preko 1.394 hiljada slučajeva od kojih je 51.571 u teškom stanju i pitanje je koliko će od njih uspeti da preživi.
U odnosu na jedan milion stanovnika obolelih, virus prosečno u ovom trenutku nepovratno uzme  16,4 života. Do sada je izgubljeno više od 127 hiljada života.

Zdravstveni sistemi i države se na različite načina bore sa ovom bolešću. Neke uspešnije a neke manje uspešno:
- neke zemlje strategijom zatvaranja, restrikcijama i ukidanjem kontakata,
- neke apelovanjem na ponašanje ljudi koji to poštuju a neki i ne poštuju,
- u nekim zemljama se zagovara totalna sloboda i smatra da je strategija krda bolja za imunitet i ekonomiju.

Pokušavam da razumem i malo sistematizujem podatke koji su javno dostupni. U tu svrhu sam odabrao 21 zemlju. Prema kriterijumima:
1. Susedne zemlje koje okružuju Srbiju i
2. Jedan broj zemalja sa najkarakterističnijim parametrima koji možda mogu pomoći razumevanju pekih aspekata ove pandemije (bogate zemlje, razvijeni zdravstveni sistemi, ljudski resursi, teritorija, adekvatnosto odgovora itd).
U podatke sam uključio i GHCI - Global Health Index Score (https://www.ghsindex.org/) i EHCI - Euro Health Consumer Index (https://healthpowerhouse.com/) koji su na neki način dali ocene zdravstvenih sistema. Takođe su u obzir uzeta i najnovija razmatranja: Variation in government
responses to COVID-19 koja su objavljena na (https://www.bsg.ox.ac.uk/research/publications/variation-government-responses-covid-19).

Podaci govore dovoljno, samo ih treba analizirati i razumeti.

Dakle prema podacima iz različitih izvora se da videti da je na jedan milion stanovnika najviše ljudi (od 71 do 380) umiralo u prvoj grupi zemljama Evrope i sveta koje su do skora bile nosioci glavnih trendova u privredi, znanju, zdravstvenoj zaštiti (SAD, Švajcarska, Holandija, Velika Britanija, Italija, Španija). Ovo su zemlje koje prema GHCI zauzimaju jedno od prvih 15 mesta izuzevi italije koja je na 31 mestu prema GHCI. Ove zemlje su i prema EHCI u vrhu liste, a prema Oxfordskom istraživanju odgovora države na Corona virus ovo su države sa nešto slabijim odgovorom (od SAD 76,19 do Italije i Španije sa odgovorom od 95,24 indeksna poena).

Drugu grupu zemalja čine one u kojima je na jedan milion stanovnika izgubilo život od 10 do 50 stanovnika (Mađarska, Bosna i herceovina, Izrael, Rumunija, Makedonia, Nemačka, Austrija...). GHCI ovih zemalja je niži, kao i EHCI, izuzev Nemačke i Austrije koje imaju nešto više indekse.

U treću grupu zemalja su se našle zemlje koje imaju do deset umrlih na jedan milion stanovnika do 14.4.2020. /Rusija, Japan, Kina, Južna Koreja, Crna Gora, Bugarska, Hrvatska, Srbija. Ovo su zemlje sa nižim GHCI i EHCI indeksima (izuzev Južne Koreje i Japana).

Takođe je karakteristično da je prema ocenama pomenutog Oxfordskog istraživanja: u Srbiji, Izraelu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini primenjen najstrožiji odgovor države na Covid 19.

Do sada je situacija ovakva a kakva će nadalje biti, zavisi i od znanja i od preduzetih mera.

Pored borbe sa nedovoljno poznatom bolešću njenim hirovima i nepoznanicama, zdravstveni radnici i države se bore i sa:
- pretećom ekonomskom krizom ali i sa
- širenjem neznanja, neistina i poluistina.

Koje su mere najadekvatnije vreme će pokazati, jer istina nije unapred data, ona se osvaja. Mnogi će grešiti ali će raditi, mnogi će uvek biti u pravu ne radeći ništa, mnogima će se aplaudirati, neki će biti pljuvani. Uvek je tako.
Ali oni koji se bore, koji preduzimaju mere, oni su ti koji rešavaju probleme, pronalaze izlaze, oni imaju i pravo i na greške.
A oni koji sede u prikrajku i koji su najpametniji ne čineći ništa a svaka mera njima je neadekvatna, na njih ne treba obraćati pažnju oni su uvek postojali i postojaće, ali se svet ne meri prema njima.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - drugi deo.

Za ovih desetak dana koliko je proteklo od mog prethodnog pregleda podataka o Covidu-19 na malom uzorku, iako se dogadjaji još nisu dovoljno iskristalisali u vezi postojeće pandemije i da je još uvek rano za neke ozbiljnije analize izneo bih neka od mojih skromnih zapažanja.

Bez pretenzija da u svemu budem u pravu, to mi uostalom i nije ni pretenzija, možda se mogu na osnovu dosadašnjih podataka baciti pogledi na ovu situaciju u svetu sa nekoliko aspekata koji bodu oči.

Očigledno je: 

- Da su zdravstveni sistemi u gotovo većini zemalja, čak i u onima koje su ocenjene veoma visokim ocenama u analizi GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org) nedovoljno pripremljeni za ovako masovne pojave kao što su epidemije i da je bila neophodna određena intervencija države i međunarodna saradnja.

- Da su najslabije pripremljene oblasti zdravstva koje se tiču javnog zdravlja, preventive i primarne zdravstvene zaštite, a da su najbolje opremljene bolničke službe, te da je u značajnom broju zemalja komercijalni pristup zdravlju stanovništva gurnuo na marginu brigu o sopstvenom stanovništvu.

- Da je državna, neko bi rekao politička, akcija bila presudna kako će se reagovati tako da je u nekim zemljama to dovelo do toga da se preoštro, možda prerano, a negde preterano kasno reaguje pod izgovorom zaštite demokratskih prava te je presudnija bila odluka politike nad strukom.

- Da je sve ovo pokazalo, da svet ima budućnost i da neke nove inicijative usmerene na pošteniju međunarodnu saradnju a ne na konfrontaciju mogu ovu planetu sačuvati uprkos pohlepi malog broja najbogatijih čija je vrhovna mera profit.

Nije moje da ocenjujem te mere, nisam ja pozvan da to ocenjujem, nekad podaci sami za sebe govore. 

Mera istine je po meni samo broj sačuvanih života.

Sve drugo su izgovori i opravdanja, neko bi rekao politika, ja se od toga distanciram, ovde nije reč o politici, ovde nije reč o zaradi, ovde je reč o životima ljudi.

Dilema profit ili život nije iz moje priče, ja glasam za život.

Zato veliko, beskrajno hvala svima onima koji ostaju ljudi, koji se bore da sačuvaju svaki život.