Možda je postojeća paradigma prevaziđena

Nove tehnologije, obrazovanje, društveni sistemi, protivurečnosti, izazovi, perspektive, koja nam je paradigma potrebna?

Bez namere da smatram sebe kompetentnim da dam odgovore na rastuće protivurečnosti današnjeg Evropskog društava, izneću nekoliko očiglednih protivurečnosti koje od mislećih ljudi i onih koji odlučuju traže hitno promišljanje i neke korake koji bi mogli voditi ka boljitku a otrgnuti nas od sunovrata.

Živimo u eri Četvrte industrijske revolucije koja sa sobom donosi nove zahteve i gaženje nekih starih a i sada prisutnih vrednosti. Da ih ne opisujem, opisuju ih drugi bolje od mene. Nove tehnologije čije su neke od karakteristika: dinamičnost razvoja, podizanje personaliteta na nivo internacionalnog, rušenje granica tradicionalnog morala i dovodjenje privatnog u centar javnog života itd svojim implikacijama menjaju i okvir proizvodnih i ukupnih dru štvenih odnosa.

Menja se karakter preduzeća, zahtevi za znanjem i organizovanjem proizvodnje, kao i potrebe ljudi.

 

Prema analizi i procenama svetskog ekonomskog foruma u Davosu 2016.

 

Evo još nekih predvidjanja (Gartner):

            20% poslovnih sadržaja tokom 2018 godine biće autorizovano od strane mašina.

            Tokom 2020 godine 5% svih ekonomskih transakcija biće izvan ljudske kontrole

            Tokom 2018 godine preko 6 milijardi konekcija tražiće podršku

            Rad preko 3 miliona kancelarijskih radnika će usluživati roboti-šefovi (“robo-boss”)

            Itd tih trendova i najava je puno.

Recimo kakva se predviđa budućnost zdravstva

Dijagnostika:

            Sigurna samodijanostika

            Drastično smanjena uloga lekara opšte prakse

            Drastično smanjena uloga farmaceutskih kompanija

Izlečenje i oporavak:

            Open-sourced antibiotici

            Decentralizacija proizvodnje lekova

            Samolečenje

            Roboti hirurzi

            itd

A Inovativnost postaje ključ razvoja i rasta preduzeća pa i društava, a svakako temelj toga je obrazovanje i obrazovni sistemi koji su pred izazovima i sami trpe značajne promene i koji moraju da se prilagode ovim promenama i izazovima.

Bez namere da analiziram obrazovne sisteme svakako mi se čini da je akcenat na parcijalnosti obrazovanja specijalističkim znanjima i brzo upotrebljivim znanjima u praksi. Rekao bih da je to bolna tačka našeg obrazovnog sistema.
Druga je karakteristika okretanje obrazovanja sve više neformalnom obrazovanju koje daje brže efekte i prilagodljivije je.

Već su i prisutna iskustva tzv Intra-company Academy u kompanijama koje imaju sopstvena istraživanja i lideri su u razvoju.

S druge strane svedoci smo da naše klasično obrazovanje odnosno naš obrazovni sistem produkuje kadrove za Zajednice zapošljavanja, kurseve stranih jezika i masovan odlazak najškolovanijih iz zemlje, na ovom mestu ne bih ulazio u raspravu o uzrocima toga.

 

Društveni sistemi – politika radnog staža

Svedoci smo da se u celoj Evropi projektuje sve duži radni vek zaposlenih, a sdruge strane primećujemo da su nosioci novih tehnologija sve mladji ljudi za kojima vapi SAD, Japan, Kina i zemlje rastućih privreda koje su istovremeno i lokomotive sveta ali i primene novih tehnologija.
Kako se menja i karakter rada redovan rad pretežno prerasta u eksterni rad povremeno zapošljavanje, freelansing rad, “work anytime, work anywhere” onda postaje jasno da je ulaganje u znanje promenljivo danas i odmah postalo ključ razvoja umesto kupovine rešenja koje je ključ za robstvo i stalno robovanje kupovini odbačenih i prevazidjenih tehnologija.

Zbog svega toga se logično i nameće zaključak i postavlja pitanje da li produžavanje radnog veka na jednoj strani ne onesposobljava odredjena društva a favorizuje društva koja u podstiču ranije uključivanje mladih u procese rada i inovacija.
Da li je ova uloga svesno nametnuta Evropskim zemljama pa i našoj  i narodima i ima li dovoljno pameti da se ovome stane na put da se otrgnemo od sunovrata i otvorimo vrata novim i svežim idejama da stupe na istorijsku scenu. 

Za danas toliko i ne zaboravite: dok vam život teče zdravlje i znanje vam je najpreče.