NAJAVLJEN JE WINDOWS 11

 

STIŽE WINDOWS 11 - ŠTA SE VEĆ ZNA?

Windows 11 je Microsoftovo najnovije izdanje operativnog sistema i naslednik je Windows 10., koji poseduje potpuno novi pojednostavljeni, ali modernizovani interfejs i dizajniran je da podstakne produktivnost i kreativnost.

Microsoft je 24. juna 2021. predstavio svoj najnoviji operativni sistem, Windows 11 - skoro šest godina posle promocije Windowsa 10.

Windows 11 nudi nekoliko novih funkcija i nekoliko poboljšanja:

• jednostavniji dizajn namenjen povećanju produktivnosti,

• jednostavnost upotrebe i podsticanje kreativnosti,

• načine bržeg povezivanja sa ljudima i računarima u mreži,

• bolja iskustva za igrače igrica,

• brži načini da se dobiju potrebne informacije,

• potpuno nova Microsoft prodavnica i

• otvoreniji ekosistem novih mogućnosti programerima i drugim stvaraocima.

NOVE KARAKTERISTIKE KOJE SE ISPORUČUJU SA Windows 11

Novo centrirano dugme Start koristi oblak i Microsoft 365 za prikaz nedavnih datoteka, bez obzira na kojoj platformi ili uređaju su prethodno gledani, uključujući Android ili iOS uređaj.

Novi skup funkcija za Microsoft Windows 11 biće uvođenje Snap Layouts i Snap Groups. Oni nude „moćan način za obavljanje više zadataka i praćenje onoga što treba da uradite“, prema Microsoftovom saopštenju za štampu. Pomoću ovih funkcija sistema Windows 11 korisnici mogu da organizuju prozore i optimizujte rad na ekranu uz čistiji vizuelni izgled.

Korisnici mogu da kreiraju i prilagode odvojene radne površine za svaki deo svog života - poput dela za posao i dela za ličnu upotrebu.

U Windows 11, Microsoft integriše Chat from Microsoft Teams na traku zadataka tako da korisnici mogu odmah da se povežu putem teksta, ćaskanja, glasa ili videa sa ličnim kontaktima, bez obzira na platformu ili uređaj koji se koristi u operativnim sistemima Microsoft Windows, Android ili iOS.

Kroz Microsoft Teams, korisnici sada mogu trenutno da isključe zvuk i uključe ili započu prezentaciju direktno sa trake zadataka u novom OS.

Za igrače, Windows 11 „otključava puni potencijal hardvera sistema, stavljajući neke od najnovijih tehnologija igara koja će raditi“, prema Microsoft-u. Windows 11 će ponuditi:

• DirectX 12 Ultimate, što omogućava zadivljujuću grafiku pri velikim brzinama kadrova;

• DirectStorage za brže učitavanje i detaljnije svetovi igara; i

• Auto HDR za širi, živopisniji opseg boja.

Novi Vidget-ovi za Windows 11 su personalizovani feed koji pokreće veštačka inteligencija i Microsoft Edge.

Umesto da telefon koriste za proveru vesti, vremena ili obaveštenja, sada korisnici mogu da otvore svoj Windows 11 radnu površinu da biste videli slično uređen pogled. Vidgets nudi nove mogućnosti u okviru sistema Windows 11 za isporuku personalizovani sadržaj za autore i izdavače.

NOVA VIDžET KARAKTERISTIKA U PROZORIMA 11.

Microsoft Store je u velikoj popravci - korisnici će imati sigurno mesto za gledanje, stvaranje, reprodukciju, rad i rad aplikacija i sadržaja za učenje. Prema Microsoftu, Store „je obnovljen zbog brzine i sa potpuno novim dizajnom koji je lep i jednostavan za upotrebu. Ne samo da će vam donijeti više aplikacija nego ikada ranije, takođe olakša se pretraga i otkrivanje čitavog sadržaja - aplikacija, igara, emisija, filmova sa uređenim pričama i kolekcijama.

Uskoro vodeće nezavisne aplikacije kao što su: Microsoft Teams, Visual Studio, Disnei +, Adobe Creative Cloud, Zoom i Canva će biti dostupni u Microsoft Store-u.

Windows 11 dolazi krajem 2021. i to za: Android aplikacije za Windows. Kroz partnerstvo sa Amazonom i Intelom, po prvi put će Microsoft Store omogućiti korisnicima da otkriju Android aplikacije, koje se mogu preuzeti putem Amazon Appstore. Microsoft omogućava programerima i nezavisnom softveru dobavljači da donose aplikacije u Microsoft Store, bez obzira na to koji se okvir aplikacija koristi za njihovo kreiranje.

ŠTA DEVELOPERI TREBA DA ZNAJU O WINDOWS 11?

Windows 11 ima novo PVA Builder3, tako da programeri mogu da naprave PVA iz svoje Web aplikacije u minuti. WebWiev2 runtime je uključen u sistem Windows 11, što olakšava njegovo korišćenje web platformi kao siguran način za izgradnju hibridnih veb aplikacija. Ponude poput Windows Terminal i noveMicrosoft Edge DevTools se i dalje mogu koristiti, jer su sada uključeni u Windows 11.

Paket za razvoj softvera za Windows (ranije poznat kao Project Reunion) olakšaće integraciju operativnog sistema Windows 11 funkcije u aplikacije, ali i dalje omogućava programerima da dosegnu više od milijardu korisnika na operativnom sistemu Windows 10. SDK 1.0 za Windows za aplikacije treba da bude objavljen kasnije do kraja ove godine.

Programeri mogu da naprave aplikacije koje se izvorno pokreću u operativnom sistemu Windows na ARM-u pomoću nove kompatibilne sa ARM64 emulacijom ABI.

Koristeći ARM64EC, izvorni ARM i emulirani k64 kod mogu se mešati u istom procesu ili modulu. Ova interoperabilnost znači da programeri mogu da optimizuju aplikacije za rad na Windowsima na ARM-u - čak i ako aplikacija ima k64 odbija ili učitava k64 dodatke koje oni ne kontrolišu.

Da bi podmladili dizajn aplikacija, programeri mogu da koriste WinUI3 u operativnom sistemu Windows 11, koji nudi ugrađene ispravke korisničkog interfejsa poput zaobljene geometrije, osvežena je ikonografija, nova tipografija, zabavne mikro-interakcije (poput Lottie animacije) i osvežena paleta boja. Snap Layouts funkcija pomaže u postizanju maksimalne produktivnosti u operativnom sistemu Windows 11.

Reunion Windowing omogućava programerima da lako upravljaju i kreiraju prozore aplikacija. Funkcija funkcioniše sa postojećim kodovima aplikacija, pojednostavljuje uobičajene operacije i donosi nove funkcionalnosti za radne površine aplikacija poput Light-Dismiss Ponašanje, režim slika u slici i lakše prilagođavanje naslovne trake.

Zajedno sa glavnim promenama u Microsoft Store-u, Microsoft preduzima korake da otključa veće ekonomske mogućnosti zajednica za kreatore i programere. Microsoft planira da omogući programerima i nezavisnim dobavljačima softvera njihove aplikacije bez obzira da li su napravljene kao Win32, Progressive Veb App, Universal Windows App ili kao bilo koji drugi okvir aplikacije. Ovo će omogućiti programerima da dosegnu i angažuju širu publiku.

Prema Microsoft-u će se promeniti i politike udela u prihodu. Programeri aplikacija sada mogu da donesu svoje trgujte u Microsoft Store i zadržite 100% prihoda - Microsoft ne uzima ništa. Programeri i dalje mogu koristite Microsoftovu trgovinu sa konkurentnim udelom u prihodu od 85/15.

KOJI SU SISTEMSKI ZAHTEVI ZA PROZORE 11?

• Procesor: 1 gigaherc (GHz) ili brži sa dve ili više jezgara na kompatibilnom 64-bitnom procesoruili Sistem uključen čip (SoC)

• RAM: 4 GB

• Skladištenje: 64 GB ili veći uređaj za skladištenje

• Sistemski softver: UEFI, sposoban za sigurno pokretanje

• Grafička kartica: Kompatibilna sa DirectKs 12 ili novijom verzijom sa VDDM 2.0 upravljačkim programom

• Ekran: Ekran visoke definicije (720p) dijagonalno veći od 9 ”, 8 bita po kanalu u boji

• Internet veza: Windows 11 Home Edition zahteva internet vezu i a Microsoft nalog na
kompletno podešavanje uređaja pri prvoj upotrebi. Za prebacivanje uređaja sa Windows 11 Home u režimu S potrebna je internet veza.

ZA ŠTA SU POSEBNI ZAHTEVI PROZORA 11?

Neke funkcije u operativnom sistemu Windows 11 povećale su zahteve osim onih gore navedenih. Evo dodatnih detalja u vezi sa zahtevima za ključne funkcije:

• Podrška za 5G: Potreban je 5G modem.

• Automatski HDR: potreban je HDR monitor.

• BitLocker to Go: potreban je USB fleš disk (dostupan u Windows Pro i novijim izdanjima).

• Klijent Hiper-V: Zahteva procesor sa mogućnostima prevođenja adresa drugog nivoa (SLAT) (dostupan u Izdanja Windows Pro i novije verzije).

• Cortana: Potrebni su mikrofon i zvučnik i trenutno je dostupan u operativnom sistemu Windows 11 za Australiju, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Italija, Japan, Meksiko, Španija, Velika Britanija i SAD

• DirectStorage: Zahteva NVMe SSD za skladištenje i pokretanje igara koje koriste standardni NVM Ekpress Upravljački program kontrolera i DirectX12 GPU sa podrškom za Shader Model 6.0.

• DirectX 12 Ultimate: Dostupno sa podržanim igrama i grafičkim čipovima.

• Prisustvo: Potreban je senzor koji može da prepozna ljudsku udaljenost od uređaja ili namerava da stupi u interakciju sa uređajem.

• Inteligentna video konferencija: Potrebna je video kamera, mikrofon i zvučnik (audio izlaz).

• Višestruki glasovni asistent (MVA): zahtevaju mikrofon i zvučnik.

• Snap: Za raspoređivanje u tri kolone potreban je ekran širine 1920 efektivnih piksela ili više.

• Isključivanje / uključivanje zvuka sa trake zadataka: Potrebna je video kamera, mikrofon i zvučnik (audio izlaz). Aplikacija mora biti kompatibilna sa funkcijom koja omogućava globalno isključivanje / uključivanje zvuka.

• Prostorni zvuk: zahteva dodatni hardver i softver.

• Timovi: Potrebna je video kamera, mikrofon i zvučnik (audio izlaz).

• Dodir: Zahteva ekran ili monitor koji podržavaju dodirivanje.

• Dvofaktorska autentifikacija: Zahteva upotrebu PIN-a, biometrijskog (čitač otiska prsta ili osvetljena infracrvena mreža) kamera) ili telefon sa Vi-Fi ili Bluetooth mogućnostima.

• Unos glasa: Potreban je računar sa mikrofonom.

• Vake on Voice: Potrebni su moderni model napajanja u stanju pripravnosti i mikrofon.

• Vi-Fi 6E: Potreban je novi VLAN IHV hardver i upravljački program i AP / ruter sa Vi-Fi 6E sposobnošću.

• Windows Hello: Potrebna je kamera konfigurisana za snimanje u blizini infracrvene (IC) slike ili čitač otiska prsta za biometrijska autentifikacija. Uređaji bez biometrijskih senzora mogu da koriste Windows Hello sa PIN-om ili prenosivi Microsoft kompatibilni bezbednosni ključ.

• Windows projekcija: potreban je adapter za prikaz koji podržava Windows model upravljačkog programa za ekran (VDDM) 2.0 i Vi-Fi adapter koji podržava Vi-Fi Direct.

KADA ĆE BITI PUSTENI PROZORI I KAKO MOŽEM DOBITI?

Windows 11 će biti dostupan putem besplatne nadogradnje za odgovarajuće računare sa operativnim sistemom Windows 10 i na novim računarima koji počinju od ove
sezone i nastavlja se do 2022. godine. Da biste videli da li vaš Windows 10 računar ispunjava uslove za besplatnu nadogradnju na Windows 11, možete posetiti Windows.com da biste preuzeli aplikaciju PC Health Check (aplikacija dolazi uskoro).

Microsoft je rekao da sarađuje sa svojim maloprodajnim partnerima kako bi „osigurao da [Windows] računari koje kupujete danas budu spremni za nadogradnju na Windows 11.

 Koja je brzina interneta i kako se meri.

Znate li da je merna jedinica za izražavanje brzine interneta koji koristite broj megabita u sekundi (Mbps, a obeležava se i sa Mbp/s). 

Ali posebno obratite pažnju da izmedju ove jedinice Mbps i MBs (megabajt u sekundi) postoji značajna razlika. 

Mbps označava brzinu vašeg interneta, odnosnu brzinu preuzimanja(download) i brzinu slanja podataka(upload) u megabitima, a MBs označava broj megabajta koji sa tom brzinom interneta možete preneti sa nekog mesta na mreži ili sa sajta na vaš računar (download) ili obrnuto sa vašeg računara poslati na neku adresu ili drugi računar (upload) i ova merna jedinica se koristi u odnosu na veličinu fajla ili količinu prenetih podataka.

Ako je brzina vašeg intereneta oko 10Mbps da bi film u formatu 1080px veličine 12GB sačuvali na vaš računar ili mobilni telefon onda vam je potrebno oko 2,5 časova  jer bi po toj brzini interneta u idealnim uslovima svake sekunde do vas stiglo oko 1,25 megabajta filma.

Prema istraživanjima do početka septembra ove godine, objavljenim na sajtu https://www.cable.co.uk/ za ovu godinu, prosečna brzina interneta u Srbiji je oko 24,74Mbps po čemu mo na 65 mestu među 221 države i teritorije. 

Prosečna cena paketa interneta kod nas je po istraživanjima 17,02USA dolara, što nas pozicionira na 27 mestu.

Po istim istraživanjima najbrži internet imaju: Lihtenštajn, Jersey, Andora, Gibraltar, Luksemburg, Island, Švajcarska, Honkong, Monako, Mađarska... 

A kako su rangirane ostale zemlje pogledajte na: https://www.cable.co.uk/broadband/speed/worldwide-speed-league/

Cene interneta u svetu se takođe značajno razlikuju od zemlje do zemlje. Iznenadićete se kako se cene interneta u nekim zemljama u okruženju kreću, pogledajte detaljnije: https://www.cable.co.uk/broadband/pricing/worldwide-comparison/

A zatim i sami prosudite gde smo mi u pogledu brzine i cena interneta i šta možemo očekivati u narednom periodu. 

Postoje i drugi izvori, merenja i drugačiji rezultati, naravno sve zavisi od metodologije koja je korišćena. 

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - finalni deo

Tornado pandemije se još uvek nadvija nad celom zemaljskom kuglom. A konačno u jednom broju zemalja severne polulopte pokazuje znake slabljenja.
S druge strane, izgleda da u nekim drugim zemljama jušne hemisfere tek pokazuje svu svoju surovost odnoseći ljudske živote.

Istovremeno zemaljska kugla, odnosno onaj njen neljudski, prirodni deo, prirodna okolina, biljke i životinje, pokazuje jako dobre tendencije oporavka od nas ljudi.

U ovom dvomesečnom periodu ono što je naše iskustvo sa ovim virusom je da je mnogo toga zavisilo od mera zdravstvenog sistema, države, struke pa i ponašanja samih građana.
Na našu sreću, kod nas se, na opšte zadovoljstvo sve privodi kraju i sada je osnovno pitanje da li čemo moći da održimo ovaj tempo opadanja pandemije i smanjenja broja umrlih.

Sada, postavljamo pitanje šta i kako dalje.
Verovatno će mnogo toga i dalje zavisiti i od toga kako ćemo se mi i dalje ponašati: prema prirodi, prema virusu, prema drugim ljudima, prema poslovima koje radimo, prema osobama koje volimo, sa kojima se družimo i sa kojima živimo.
Valjda smo naučili neku od lekcija protekla dva meseca.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - treći deo

Prošlo je oko tri meseca od prve pojave Corona virusa, kasnije zvanično nazvanog Covid 19.

Za ova tri meseca pandemija se proširila gotovo na sve zemlje, obolelo je preko dva miliona stanovnika planete, aktivno je preko 1.394 hiljada slučajeva od kojih je 51.571 u teškom stanju i pitanje je koliko će od njih uspeti da preživi.
U odnosu na jedan milion stanovnika obolelih, virus prosečno u ovom trenutku nepovratno uzme  16,4 života. Do sada je izgubljeno više od 127 hiljada života.

Zdravstveni sistemi i države se na različite načina bore sa ovom bolešću. Neke uspešnije a neke manje uspešno:
- neke zemlje strategijom zatvaranja, restrikcijama i ukidanjem kontakata,
- neke apelovanjem na ponašanje ljudi koji to poštuju a neki i ne poštuju,
- u nekim zemljama se zagovara totalna sloboda i smatra da je strategija krda bolja za imunitet i ekonomiju.

Pokušavam da razumem i malo sistematizujem podatke koji su javno dostupni. U tu svrhu sam odabrao 21 zemlju. Prema kriterijumima:
1. Susedne zemlje koje okružuju Srbiju i
2. Jedan broj zemalja sa najkarakterističnijim parametrima koji možda mogu pomoći razumevanju pekih aspekata ove pandemije (bogate zemlje, razvijeni zdravstveni sistemi, ljudski resursi, teritorija, adekvatnosto odgovora itd).
U podatke sam uključio i GHCI - Global Health Index Score (https://www.ghsindex.org/) i EHCI - Euro Health Consumer Index (https://healthpowerhouse.com/) koji su na neki način dali ocene zdravstvenih sistema. Takođe su u obzir uzeta i najnovija razmatranja: Variation in government
responses to COVID-19 koja su objavljena na (https://www.bsg.ox.ac.uk/research/publications/variation-government-responses-covid-19).

Podaci govore dovoljno, samo ih treba analizirati i razumeti.

Dakle prema podacima iz različitih izvora se da videti da je na jedan milion stanovnika najviše ljudi (od 71 do 380) umiralo u prvoj grupi zemljama Evrope i sveta koje su do skora bile nosioci glavnih trendova u privredi, znanju, zdravstvenoj zaštiti (SAD, Švajcarska, Holandija, Velika Britanija, Italija, Španija). Ovo su zemlje koje prema GHCI zauzimaju jedno od prvih 15 mesta izuzevi italije koja je na 31 mestu prema GHCI. Ove zemlje su i prema EHCI u vrhu liste, a prema Oxfordskom istraživanju odgovora države na Corona virus ovo su države sa nešto slabijim odgovorom (od SAD 76,19 do Italije i Španije sa odgovorom od 95,24 indeksna poena).

Drugu grupu zemalja čine one u kojima je na jedan milion stanovnika izgubilo život od 10 do 50 stanovnika (Mađarska, Bosna i herceovina, Izrael, Rumunija, Makedonia, Nemačka, Austrija...). GHCI ovih zemalja je niži, kao i EHCI, izuzev Nemačke i Austrije koje imaju nešto više indekse.

U treću grupu zemalja su se našle zemlje koje imaju do deset umrlih na jedan milion stanovnika do 14.4.2020. /Rusija, Japan, Kina, Južna Koreja, Crna Gora, Bugarska, Hrvatska, Srbija. Ovo su zemlje sa nižim GHCI i EHCI indeksima (izuzev Južne Koreje i Japana).

Takođe je karakteristično da je prema ocenama pomenutog Oxfordskog istraživanja: u Srbiji, Izraelu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini primenjen najstrožiji odgovor države na Covid 19.

Do sada je situacija ovakva a kakva će nadalje biti, zavisi i od znanja i od preduzetih mera.

Pored borbe sa nedovoljno poznatom bolešću njenim hirovima i nepoznanicama, zdravstveni radnici i države se bore i sa:
- pretećom ekonomskom krizom ali i sa
- širenjem neznanja, neistina i poluistina.

Koje su mere najadekvatnije vreme će pokazati, jer istina nije unapred data, ona se osvaja. Mnogi će grešiti ali će raditi, mnogi će uvek biti u pravu ne radeći ništa, mnogima će se aplaudirati, neki će biti pljuvani. Uvek je tako.
Ali oni koji se bore, koji preduzimaju mere, oni su ti koji rešavaju probleme, pronalaze izlaze, oni imaju i pravo i na greške.
A oni koji sede u prikrajku i koji su najpametniji ne čineći ništa a svaka mera njima je neadekvatna, na njih ne treba obraćati pažnju oni su uvek postojali i postojaće, ali se svet ne meri prema njima.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19 - drugi deo.

Za ovih desetak dana koliko je proteklo od mog prethodnog pregleda podataka o Covidu-19 na malom uzorku, iako se dogadjaji još nisu dovoljno iskristalisali u vezi postojeće pandemije i da je još uvek rano za neke ozbiljnije analize izneo bih neka od mojih skromnih zapažanja.

Bez pretenzija da u svemu budem u pravu, to mi uostalom i nije ni pretenzija, možda se mogu na osnovu dosadašnjih podataka baciti pogledi na ovu situaciju u svetu sa nekoliko aspekata koji bodu oči.

Očigledno je: 

- Da su zdravstveni sistemi u gotovo većini zemalja, čak i u onima koje su ocenjene veoma visokim ocenama u analizi GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org) nedovoljno pripremljeni za ovako masovne pojave kao što su epidemije i da je bila neophodna određena intervencija države i međunarodna saradnja.

- Da su najslabije pripremljene oblasti zdravstva koje se tiču javnog zdravlja, preventive i primarne zdravstvene zaštite, a da su najbolje opremljene bolničke službe, te da je u značajnom broju zemalja komercijalni pristup zdravlju stanovništva gurnuo na marginu brigu o sopstvenom stanovništvu.

- Da je državna, neko bi rekao politička, akcija bila presudna kako će se reagovati tako da je u nekim zemljama to dovelo do toga da se preoštro, možda prerano, a negde preterano kasno reaguje pod izgovorom zaštite demokratskih prava te je presudnija bila odluka politike nad strukom.

- Da je sve ovo pokazalo, da svet ima budućnost i da neke nove inicijative usmerene na pošteniju međunarodnu saradnju a ne na konfrontaciju mogu ovu planetu sačuvati uprkos pohlepi malog broja najbogatijih čija je vrhovna mera profit.

Nije moje da ocenjujem te mere, nisam ja pozvan da to ocenjujem, nekad podaci sami za sebe govore. 

Mera istine je po meni samo broj sačuvanih života.

Sve drugo su izgovori i opravdanja, neko bi rekao politika, ja se od toga distanciram, ovde nije reč o politici, ovde nije reč o zaradi, ovde je reč o životima ljudi.

Dilema profit ili život nije iz moje priče, ja glasam za život.

Zato veliko, beskrajno hvala svima onima koji ostaju ljudi, koji se bore da sačuvaju svaki život.

Nacionalna zdravstvena sigurnost i Covid 19

Nacionalna zdravstvena sigurnost u osnovi je slaba širom sveta.

Nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije i svaka zemlja ima važne nedostatke koje treba rešiti je ključni zaključak koji je objavljen krajem 2019 u GHS - Global Health Security Index (www.ghsindex.org).

Analiza GHS indeksa otkriva da nijedna zemlja nije u potpunosti pripremljena za epidemije ili pandemije.
Kolektivno, međunarodna spremnost je slaba.
Mnoge zemlje ne pokazuju dokaze o kapacitetima zdravstvene sigurnosti i mogućnosti koje su potrebne za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na značajne epidemije zaraznih bolesti.

Prosečan ukupni rezultat GHS indeksa među svih 195 država iznosi 40,2 od mogućih 100 poena.
Među 60 zemalja sa visokim dohotkom, prosek GHS indeks je 51,9. Pored toga, 116 zemalja sa visokim i zemlje sa srednjim dohotkom ne dobijaju ocene više od 50.

Sve u svemu, GHS indeks je utvrdio:
- ozbiljne slabosti u sposobnosti država za sprečavanje, otkrivanje i reagovanje na vanredne situacije;
- ozbiljne razlike u zdravstvenim sistemima;
- ranjivosti na političke, socioekonomske i ekološke rizike koji mogu zbuniti pripravnost i odgovor na izbijanje; i
- nedostatak pridržavanja međunarodnih normi.

PREVENCIJA: Manje od 7% zemalja ima kao rezultat najviši nivo 8 za sposobnost sprečavanja pojave ili oslobađanje patogena.

DETEKCIJA I IZVEŠTAVANJE: Samo 19% zemalja dobijaju gornje ocene za otkrivanje i izveštavanje.

BRZI ODGOVOR: Manje od 5% posmatranih zemalja se nalaze u najvišem rangu zbog njihove sposobnosti da brzo reaguju i ublažuju širenje epidemije.

ZDRAVSTVENI SISTEM: Prosečan rezultat za zdravstveni sistem pokazatelji su 26,4 od 100, što ga čini najnižim rezultatom kategorija.

SAGLASNOST SA MEĐUNARODNIM NORMIMA: Manje od polovine zemalja je prijavilo mjere jačanja samopouzdanja pod biološkom Konvencija o oružju (BVC) u protekle tri godine, pokazatelj njihove sposobnosti da se pridržavaju važnih međunarodnih normi i obaveza vezane za biološke pretnje.

OKOLINA RIZIKA: Samo 23% zemalja ima ocjenu u gornjem nivou za pokazatelje koji se odnose na njihove političke sistem i efikasnost vlade.

Tekuća situacija sa Covid 19. upravo potvrđuje rezultate ove analize ali i neke demantuje i u prvi plan ističe vreme reagovanja odnosno kriterijum BRZI ODGOVOR koji se pokazao kao jedan od presudnih u ovim preliminarnim analizama.

Bez ambicija da dajem neke preterano teške i pouzdane zaključke usudiću se da primetim na osnovu dosadašnjih podataka da ukažem na neke tendencije.

Global score prema GHS predstavlja rang zemlje prema pomenutoj analizi. Podaci predstavljaju presek na dan 30.3.2020. sa https://www.worldometers.info/ a podaci o gustini naseljenosti preuzeta sa Vikipedije. 

Naime kratka preliminarna analiza podataka pokazuje da zdravstveni sistemi koji su ocenjeni visokim ocenama (SAD, UK, Nizozemska, Španija, Italija) i pored razvijenosti tih zemalja nisu na početku epidemije dale pravovremeno adekvatan odgovor na pandemiju i i time omogućili da se ona rapidno odražava na broj obolelih i umrlih u odnosu na broj stanovnika.

Čak bi se moglo govoriti da je u nekim zemljama bilo određenih kolebanju izmedju različitih doktrina koje treba primeniti.

Dok su drugi sistemi adekvatnije i rekao bih rigoroznije i na vreme odgovorili na pandemiju i time ublažili nagli rast obolelih i umrlih kao i ugrožavanje zdravstvenog sistema koji je zato imao vremena da se prilagodi i odgovori urgentnim zahtevima (Kina, Južna Koreja, Japan, Rusija). 

Ono što ne treba da nas zavara je da smo u nekim zemljama još uvek na početku događaja i da pandemija još nije pokazala svoj puni kapacitet i nije počela da jenjava, a još uvek ne znamo šta se može dogoditi ako se pojavi i drugi talas nakon navodnog završetka.

Svi još uvek strepimo dok se na pronadju adekvatni odgovori u vidu otpornosti organizma, lekova i vakcina.

Evidentno je dakle da su zdravstveni sistemi kao i spremnost država za reagovanje u masovnim nesrećama sada na proveri i da još toga mnogo treba da naučimo.

Zaštita pristupa podacima putem lozinke (passworda)

Za koriščenje e-maila, plaćanje računa, pristup mreži ili zaštićenim aplikacijama, da bi koristili bilo koju socijalnu mrežu uvek će vam trebati korisničko ime i password odnosno lozinka.

Problem korisničkog imena je svakako manje kritičan, mada se sa tim neće složiti veb developeri koji znaju da treba izbegavati korišćenje standardnih korisničkih imena a posebno da treba izbegavati naziv "Administrator" za pristup nalozima sa kojih se administrira razvoj veb stranice.

Razmotrimo detaljnije pitanje passworda odnosno lozinke.

Dužina i kompleksnost su dva osnovna zahteva koje treba ispuniti da bi se koristio iole siguran password, ali što je password duži i kompleksniji teže ga je zapamtiti.

Kada se tome doda zahtev da ne treba da bude sastavljen od reči koje su uobičajene i koje se mogu otkriti putem rečnika i da ne treba koristiti isti za više naloga, onda je jasno koliko je još teže osmisliti siguran password.

Pokušao sam da osmislim jedan pasword sastavljen od besmislenih 11 znakova i evo rezultata testiranja:

-          Kasperski - pasword of 11 znakova i brojeva potrebno je 10 godina - za prosečan kućni kompjuter. (https://password.kaspersky.com/)

-          My 1 login (https://www.my1login.com/resources/password-strength-test/) 66 vekova.

-          Grc  -  (https://www.grc.com/haystack.htm) - 1,83 godina. (sto triliona pogodaka u sekundi).

Kome verovati???

Pasword koji sam testirao ( ¢Æ²ⁿ√123#cA ) je sastavljen od 11 znakova proširenog ASCII, jednu varijantu sam pokušao i sa znakovima iz različitih jezika (Japanski, Kineski, Jevrejski)  i rezultati se nisu bitno razlikovali.

Predlažem vam da pogledate ovaj primer iz 2012 godine koji govori da se pasword od osam znakova ovom tehnologijom može razbiti za manje od 5,5 sati. To sigurno znači da i ovaj primer koji sam dao od 11 znakova relativno lako može da se razbije.

https://arstechnica.com/information-technology/2012/12/25-gpu-cluster-cracks-every-standard-windows-password-in-6-hours/

U novije vreme koriste se različite varijante zaštite i provere pristupa kao što su dvostepena zaštita (2FA) i provere pristupa ka o i pravila periodične promene lozinki i ono što je uvek najvažnije backup podataka ,  a insistira se i na dužina trajanja lozinke od 14 karaktera ne duže od 90 dana.

Verovatno ste se već sreli sa Captcha i reCaptcha v3 sistemom provere pristupa odnosno da ukucate pored pasworda i generisane znakove koje vidite na ekranu kao potvrdu da niste  robot, ili da odgovorite klikom na neke slike kao odgovor na pitanje šta vidite.

A verovatno ste se već sreli i sa softverom za generisanje lozinki kao i sa uređajima i softverom za čuvanje lozinki, na vama je da im verujete ili im ne verujete.

Takodje su za poslovnu primenu u upotrebi i drugi složeniji sistemi zaštite (PKI,OTP, kontekstualna zaštita), ukratko :

PKI – public key infrastructure (PKI je skup uloga, politika i procedura potrebnih za kreiranje, upravljanje, distribuciju, korišćenje, skladištenje i opoziv digitalnih certifikata i upravljanje šifrovanjem javnog ključa. Svrha PKI-ja je da olakša siguran elektronski prenos informacija za niz mrežnih aktivnosti kao što su e-trgovina, internet bankarstvo i poverljiva e-pošta. To je potrebno za aktivnosti u kojima su jednostavne lozinke neadekvatan metod provere autentičnosti i potreban je rigorozniji dokaz da bi se potvrdio identitet strana uključenih u komunikaciju i da bi se potvrdila informacija koja se prenosi

https://en.wikipedia.org/wiki/Public_key_infrastructure

https://blog.gemalto.com/security/2017/01/10/fundamentals-pki-authentication/

OTP – one-time password, poznat i kao jednokratni pin, je lozinka koja važi samo za jednu sesiju prijave ili transakciju, na kompjuterskom sistemu ili drugom digitalnom uređaju. OTP-ovi izbegavaju brojne nedostatke koji su povezani sa tradicionalnom (statičkom) autentifikacijom zasnovanom na lozinkama; brojne implementacije takođe obuhvataju autentifikaciju u dva faktora tako što obezbeđuju da jednokratna lozinka zahteva pristup nečemu što osoba ima (kao što je mali fob uređaj sa ključevima sa ugrađenim OTP kalkulatorom, ili pametna kartica ili određeni mobilni telefon), kao i kao nešto što osoba zna (kao što je PIN).

https://en.wikipedia.org/wiki/One-time_password

NoPassword (https://www2.nopassword.com/contextual-adaptive-authentication/#layer-12) i Kontekstualna zaštita (https://www.computerworld.com/article/3105866/forget-two-factor-authentication-here-comes-context-aware-authentication.html) su novi koncepti zaštite koji se zagovaraju u koji polako ulaze u primenu.

Kod kontekstualne zaštite, „Kontekstni engine analizira korisničke atribute za prijavljivanje na osnovu skupa podesivih parametara - uključujući geografsku lokaciju, IP adresu, doba dana i prepoznavanje uređaja - i generiše nivo garancije konteksta. Ako je sigurnosna politika zadovoljena, korisnicima se odobrava pristup. Ako sigurnosna politika nije zadovoljena, od korisnika se može tražiti da poveća sigurnost tako što će dati dodatni faktor autentifikacije.“ (https://safenet.gemalto.com/multi-factor-authentication/context-based-authentication/).

Da li će i to biti dovoljno ili se priča samo ponavlja a sa njom i problemi zaštite podataka.

Kako god, ali mislim da će i dalje će čovek biti u ključan za zaštitu podataka i pored već prisutnih noviteta u pogledu brže obrade, Big Data koncepta, Chain tehnologije i Mašinskog učenja i samo će on sa svojim znanjem i ponašanjem biti nosilac uspeha ili poraza pred nastupajućom 4IR (Četvrta industrijska revolucija).

Čovek je još uvek, a verovatno će još neko vreme biti nosilac i grešaka i propusta koji će i dalje biti najtanja karika u lancu zaštite podataka, ali i verovatno još uvek ta snaga koja uspešno rešava i otklanja te iste probleme.

Trendovi - Kojih pet programskih jezika treba učiti u 2018 godini.

Možda ste u dilemi šte bi trebalo da je u vašem centru pažnje u pogledu učenja programskih jezika.

Možda imate dileme šta sada treba početi da učite kako bi ste 2018. godine našli svoje mesto pod suncem u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija.

Pokušaću da va iznesem svoje neko viđenje.

Suština pitanja je dakle koji su to prvih pet programskih jezika čije će znanje u sledećoj godini pre da vas dovede do toga da možete naći sebi adekvatan posao i dovesti vas do rezultata.

To je na prvom mestu Java skript. 

Naravno da bi ste trebali znati, da primena Java skripta u vašem radu podrazumeva da ste već naučili osnove HTML-a i CSS-a a da će Java skript oživeti vaše web stranice.

Java skript je ovih godina jedan od najpopularnijih programskih jezika za web developere. Postoji dosta dobrih izvora iz kojih se može učiti i postoji još uvek dosta potražnje za programerima koji ga koriste. Dakle krenite odatle.

Ili počnite da učite Python koji je u samom vrhu popularnosti ovih godina i koji je sve više u upotrebi.

Zatim slede svakako bilo koji od vodećih: Java, C# ili Rubi.

Ali nemojte zaboraviti da ni PHP nije za zaobilaženje, šta god vam o njemu pričali . 

Ili možda više volite da se okrenete nekom o programskih jezika za mobilne aplikacije.

Suština je u tome što bilo koji jezik da odaberete pa čak i pored ovih vodećih, u suštini nemojte očekivati da je dovoljno znati sintaksu jezika i da ćete samo pisati kod, nego je pre svega zahtev da umete da dobro analizirate probleme koji se pred programera postavljaju i, najvažnije, da morate da iznalazite rešenja za probleme korisnika koji će vaš program koristiti.

Tu je uvek prisutna dakle i potreba da dobro razumete poslovnu ili drugu funkciju (problem) koji rešavate, da najčešće nemate dovoljno vremena na raspolaganju, da je neko već pisao kod pre vas, a vi treba da razumete "šta je pisac hteo", da popravite i gotovo nikad ne očekujte da ste samo vi u tom poslu nego da ste deo time.

Prema tome, ako ste spremni za izazove krenite, ništa vas ne sprečava da budete dobar programer ali, ponavljam, ne samo da budete neko ko prevodi na programski jezik, takvi se ne traže u dovoljnoj meri, nego onaj koji će rešavati probleme i davati nove ideje.

A ako to ne želite, u oblasti primene IKT tehnologija postoje još mnoga brojna zanimanja koja mogu biti atraktivna i izazovna za vas, ali o tome nekom drugom prilikom.

Pretnje za vaše podatke - sprečite na vreme

Ponovo podsećam na problem koji je danas još ozbiljnije prisutan nego kada sam pre nekoliko godina na njega ukazao (http://mldmld.blogspot.rs/2013/11/kriptolocker-nova-opasnost-zastitite-se.html)

Ransomware sve više uzima danak sveprisutnom korišćenju računarskih tehnologija ali i neopreznosti i neznanju.

Ransomware, najnovije generacije malvera onemogućavaju da koristite vaš računar i podatke na njemu, na taj način što ih kriptuju (šifriraju) pa ih bez uplate njihovim autorima više ne možete koristiti. Dakle vaši dokumenti, slike, programi, svi podaci više vam nisu dostupni dok god ne uplatite traženi iznos ucene.

Budite oprezni, ne otvarajte nepoznate e-mail poruke pogotovu nemojte kliknuti na linkove ili slike na njima, obavezno imajte antivirusnu i antimalvare zaštitu na vašem računaru, a pre svega na eksternim medijima čuvajte vaše važne privatne i poslovne podatke, budite osposobljeni da ih (kad god to bude ustrebalo) vratite u obliku mogućem za korišćenje. 
Vodite računa o vašem legalno kupljenom softweru, da bude uvek ažuran.
Budite spremni da povratite instalaciju vašeg sistema brzo i kvalitetno i vaše podatke ponovo stavite u funkciju.

Počev od svog prvog pojavljivanja 1989 godine("AIDS"/"PC Cyborg" - ucenjivački zahtev 189$) pa sve do danšnjih dana šteta će kako kažu dostići cifru od jedne milijarede dolara do kraja 2016 godine. Procena je da je autorima samo u prva tri meseca ove godine uplaćeno preko 210 miliona dolara na ime ucene za povrat enkriptovanih podataka.

Pojam, osnovne informacije i geneza (https://en.wikipedia.org/wiki/Ransomware ;
http://www.gvsu.edu/e-hr/ransomware-121.htm?gclid=CJ_s49Cpic8CFRRmGwodQiYLBA

Koliko je trenutno stanje ozbiljno - Microsoft: (https://www.microsoft.com/security/portal/mmpc/shared/ransomware.aspx?Search=true )

Koliko su štete - procena do jedne milijarde (http://gdeinvestirati.com/2016/09/12/ransomware-napadi-ove-godine-napravili-stetu-od-milijardu-dolara/ )

Šta kažu eksperti kako da se preventivno štitite: 

Norton - Symantec
http://us.norton.com/yoursecurityresource/detail.jsp?aid=rise_in_ransomware

TrendMicro
http://www.trendmicro.com/vinfo/us/security/definition/ransomware

Kaspersky lab
https://noransom.kaspersky.com/

I na kraju da ponovim ono što sam pre tri godine rekao:

Dakle na vama je da poradite na vašem znanju i preduzmete neke od preventivnih mera

Ako ne, pomirite se sa tim da morate da se oprostite od svojih dragocenih podataka i da formatirate vaš disk.

Za danas toliko i ne zaboravite: dok vam život teče zdravlje i znanje vam je najpreče.

Avast je objavio (7.7.2016.) nameru da kupuje AVG za 1.3 milijarde USA dolara

Dva pionira na polju zaštite i bezbednosti  ujedinjuju se da ojačaju svoje globalno liderstvo u oblasti internet sigurnosti

 Avast Softvare, proizvođač kome se najviše veruje, vodeći u industriji bezbednosnog softvera u svetu, i AVG Technologies objavili su da su ušli u razgovore o kupoprodajnom ugovoru u kome Avast nudi kupovinu svih preostalih akcija AVG od oko 1.3Milijardi USA dolara. Obe kompanije su pioniri u ovoj industrija osnovani u Češkoj Republici kasnih 1980-ih i ranih 1990-ih, koji su svoj rad proširili na međunarodno tržište 2000-ih, a sada kombinuju komplementarne prednosti u položaj Avasta i AVG-a  za nastavak rasta u industriji bezbednosti.

Avast sprovodi ovu akviziciju da dobije širu skalu, po tehnološkoj dubini i geografskoj širini, tako da nova organizacija može biti u poziciji da iskoristi mogućnosti rasta i razvoja u oblasti Internet Securiti, kao i organizacione efikasnosti. Tehnološka dubina i geografski domet će pomoći Avastu da pruži usluge klijentima sa više naprednih sigurnosnih ponuda u osnovnoj delatnost i inovacije na tržištima u razvoju, kao što su bezbednost za veći broj uređaja.

Kombinovana organizacija Avasta i AVG-a, će imati mrežu od preko 400 miliona krajnjih korisnika, od kojih su 160 miliona mobilni, koji deluju praktično kao senzori  koji pružaju informacija o pojavi malvare i mogu da pomognu u otkrivanju i neutralisanju novih pretnji čim se pojave. Ovo povećanje skale će omogućiti Avastu da stvori više tehnoloških unaprednjenja u oblasti bezbednosti i privatnosti proizvoda.

Ova transakcija je jednoglasno odobrena od strane Upravnog i Nadzornog odbora Avast, a Upravni i Nadzorni odbor AVG je takodje odobrio i podržao transakciju i preporučio akcionarima AVG da ponudu  prihvate.

"Mi smo u industriji koja je promenljiva, a ova akvizicija nam daje širinu i tehnološku dubinu da budemo bezbednosna institucija izbora za naše sadašnje i buduće klijente", rekao je Vince Steckler, izvršni direktor AVAST Softvare.

"Kombinacijom prednosti dve velike tehnološke kompanije, koje su osnovane u Češkoj, zajednička kulturna misija će nas staviti u veliku poziciju da iskoristimo nove mogućnosti za napredak... "
"Verujemo da udruživanje snaga sa Avast-om, privatnom kompanijom sa značajnim resursima, u potpunosti podržava naše ciljeve rasta i predstavlja najbolje interese naših akcionara", rekao je Geri Kovač, izvršni direktor, AVG. "Naša nova skala će nam omogućiti da se ubrzaju investicije na rastućim tržištima i da nastavimo da se fokusiramo na pružanje sveobuhvatnih i jednostavnih rešenja za upotrebu za potrošače i preduzeća, podjednako. Smatramo da će se kombinovana kompanija, sa pojačanom vrednošću  ponuda, pojaviti kao lider na ovom rastućem tržištu. "

Avast Softver (www.avast.com), proizvođač kome se najviše veruje u svetu mobilne i PC bezbednosti, štiti 230 miliona ljudi i kompanija sa svojim bezbednosnim aplikacijama. Avast je jedan od ranih inovatora u industriji računarske bezbednosti, sa ponudom koja uključuje proizvode za bezbednost  i privatnost PC, Mac, Android i iOS-u. Pored toga što je od strane korisnika najbolje plasiran na popularnim portalima za preuzimanje širom sveta, Avast je prestižno ocenjivan od strane, velikog broja portala koji prate i uporedjuju rezultate sigurnosnog softvera:  VB100, AV-Comparatives, AV-Test, OPSVAT, ICSA Labs, a Vest Coast Labs.

AVG (www.avg.com) jejedna od vodećih softverskih kompanija u oblasti bezbednosti uređaja, podataka i korisnika. Portfolio AVG uključuje Internet Securiti, optimizaciju performansi, usluge lokacije, kontrole podataka i saznanja, kao i zaštitu privatnost i identiteta, za mobilne uređaje i računare. Nagrađivani AVG se isporučuje preko globalne partnerske mreže, obezbeđuje sigurnost clouda i rješenja za daljinski nadzor i upravljanje (RMM) koja štite mala i srednja preduzeća širom sveta.

Izvor:

https://press.avast.com/avast-announces-agreement-to-acquire-avg-for-13b